Напредњаци желе позицију народњака

Oдлазак посланика народњачког блока, напредњака и радикала, на седницу Скупштине заједнице општина Косова и Метохије у Звечан показао је шта би могао да буде најмањи заједнички именитељ за највећи део опозиције у Србији. За уједињење какво је Томислав Николић недавно понудио Војиславу Коштуници, могло би да буде пресудно то да ли ће Косово бити на врху листе приоритета напредњака и по повратку из Звечана.

Косово је питање због кога је Коштуница распустио претходну владу и које је, како тврде истраживачи, ДСС-у појело надалеко чувени коалициони потенцијал. Због политике у односу на Косово, а у вези са тим и према ЕУ, ДСС је, указују аналитичари, изгубио неку врсту ексклузивне позиције странке прихватљиве за све друге. Марко Благојевић, програмски директор Цесида, тврди да је заоштравање става према Косову ДСС-у неповратно однело могућност склапања коалиције са ДС-ом и Г17 плус.

„Они сада не могу чак ни са СПС-ом због политике према европским интеграцијама, а сумњам да могу и са напредњацима, из истих разлога. Њихов коалициони потенцијал почеће поново да расте тек када се врате својим коренима. Промена политике према Косову и ЕУ једино је што може да утиче на раст коалиционог потенцијала ДСС-а”, закључује Благојевић.

Коалицији напредњака и народњака Благојевић даје мање шансе него што је то у свом одговору дао и сам Коштуница. Програмски директор Цесида сумња у искреност Николићеве понуде Коштуници и процењује да је реч о маневру којем је сврха подизање рејтинга странке и преузимање дела гласачког тела које СНС дели са ДСС-ом. „У овом тренутку могу да замислим само коалицију ДСС и СРС”, додаје Благојевић. Он сматра да уједињење опозиције, која није никако слаба јер има више од 100 гласова у скупштини, ремети различито гледање на питање евроинтеграција, али економска криза може да буде јак подстицај за заједничко деловање.

„ДСС-у се нуди да буде кључна странка у опозиционом блоку, али, како сада ствари стоје, он неће скоро бити у ситуацији да од њега зависи формирање владе. Распад радикала променио је политичку сцену, смањио поларизацију, и сада ће свако моћи са сваким у коалицију. Уједињење напредњака и народњака имало би једино сабирајући, али не и синергијски ефекат”, каже аналитичар Зоран Стојиљковић. Коалициони потенцијал ДСС-а био је, подсећа он, на врхунцу после избора 2007. године. После прошлогодишњих избора пао је, због ривалитета са ДС-ом али и због уласка СПС-а у игру.

„Пад рејтинга условио је и пад ДСС-овог коалиционог потенцијала. Међутим, они и даље заузимају место на десном центру, на које је око бацио и Николић. Уколико би се Тадић одрекао неког од коалиционих партнера, остаје му да нове тражи на десници, где су народњаци. Николић је у ситуацији да не може да трчи у загрљај Тадићу јер му то руши рејтинг. Зато ће Николић покушавати да „игра” и са једнима и са другима, односно и са ДС-ом и са ДСС-ом, али би он радо да заузме место које ’држе’ народњаци”, каже Стојиљковић.

Пре четири године ДС, који је у међувремену направио коалициону владу са социјалистима, сматрао је да је велики коалициони потенцијал ДСС-а једна од пресудних мана ове странке. „ДСС је показао сву ширину свог коалиционог потенцијала, од Српске радикалне странке до Листе за Санџак. Сматрамо да је тако широк коалициони потенцијал штетан за Србију”, говорио је 2005. године тадашњи портпарол ДС-а Ђорђе Тодоровић.

Сарадњу са својим садашњим коалиционим партнерима Коштуници је замерио и Борис Тадић који је, после избора Драгана Маршићанина за председника Скупштине гласовима социјалиста, говорио да је „добро да Србија има председника Скупштине, али није добро што га је добила гласовима СПС-а Слободана Милошевића... Ово што се догодило у Скупштини јесте поништавање свих вредности 5. октобра и данас је, ево, освануо 4. октобар 2000. године”, рекао је тада Тадић. Каснији улазак у коалицију са СПС-ом ДС је образложио чињеницом да се та странка определила за европске интеграције, док је ДСС битно заоштрио став према Европи.

И после избора 2007. године, на којима је највише гласова поново добио СРС, ДСС је показао значај коалиционог потенцијала. Народњачка коалиција је, са нешто више од 16 одсто освојених гласова, као једина прихватљива странка за две највеће странке у Србији, СРС и ДС, без које се није могла формирати власт, добила премијерско место у влади која је формирана после тромесечних преговора. Овај тренутак, према мишљењу истраживача, представља врхунац ДСС-овог коалиционог потенцијала после кога је уследио и пад рејтинга и сужавање маневарског коалиционог простора.

Драгана Матовић