У леденој води утопљенике траже опипавањем

Док већина грађана због обилних снежних падавина има проблема у саобраћају или са грејањем, њихово радно место је и усред зиме – под водом. Рониоци Жандармерије ових хладних дана имају пуно посла – управо су обавили задатак извлачења џипа и тела четворо чланова СРС-а који су слетели у канал Дунав-Тиса-Дунав код Каћа. Пре тога су данима трагали за утопљеником на Увачком језеру, као и за једном особом која је нестала у Великој Морави, а били су ангажовани и на великој вежби МУП-а на Гочу.   

– Наша јединица је надлежна за целу Србију. Имамо три тима – један интервентни за подршку акцијама полиције на води, други радно-потражни и трећи наутички. Када има посла као ових дана, сви се ангажују на задацима потраге без обзира на формални распоред у тимовима. Током прошле године ангажовани смо 42 пута, углавном у потрази за утопљеницима, у мањој мери за предметима као што је бачено оружје, а било је и задатака обезбеђивања важних личности док бораве на води за време културно-спортских манифестација – каже Александар Кикош, начелник Ронилачког центра Жандармерије, чија се база налази у Београду, на Сави.

Ронилац Дејан Најдановић ронио је ових дана у каналу Дунав-Тиса-Дунав где је јединица била ангажована четири дана. Џип у коме је страдало четворо чланова СРС-а брзо је лоциран помоћу ужади, спуштених са два чамца на дно помоћу тегова, после чега је један ронилац заронио до возила утврђујући опипавањем његов положај, као и да ли се у њему налазе тела страдалих.

– У каналима и рекама је због мутне воде видљивост скоро никаква, евентуално неколико центиметара испред маске уз употребу батеријске лампе. Ронилац који први зарони прави скицу положаја возила, пипањем констатује каква су оштећења на њему. У овом случају утврђено је да су тела у возилу – објашњава Најдановић.

Џип је на дно канала пао на точкове, па је током следећег зарона закачена сајла и возило је помоћу дизалице извучено на обалу. Тада је утврђено да недостаје тело једне путнице, па је уследила даља потрага и тело је, након употребе сонара, брзо пронађено.

Изгледа невероватно, али овај тим ронилаца, јединствен у Србији, и после свих акција, и даље нема сонар који омогућава лоцирање предмета у води па је ову технику за потрагу код Каћа уступило Министарство одбране. Сонар није свемоћан, али у већини случајева је ефикасан јер рониоци не морају пипајући да претражују дно, већ проверавају оно што сонар детектује као тело, а понекад се испостави да се ради о уроланом итисону или неком другом предмету. Оно што је најважније јесте да сонар „штеди” људе, што је од изузетног значаја зими.

Неколико дана пре несреће код Каћа, на Увачком језеру преврнуо се чамац, при чему је један човек нестао. Потрагом за утопљеником руководио је Верољуб Миодраговић, шеф ронилачког тима. Овог пута нису имали на располагању сонар, температура воде била је свега четири степена Целзијуса, а на дну акумулационог језера налази се потопљена шума, кроз коју је немогуће ронити.

– Спремили смо се за зарон на 64 метра дубине, до дна, али смо већ на 32 метра наишли на грање потопљене шуме што је до сада највећа дубина на којој смо били ангажовани. Да бисмо дошли до места несреће свакодневно смо преко језера прелазили чамцем четири километра. Било је хладно, на моменте је изгледало као да ће се формирати лед. Обавили смо шест зарона на шест локација, али, нажалост, дно нисмо могли да претражимо због подводне шуме и тело нисмо пронашли – каже Миодраговић.

Пошто се радило о роњењу на великим дубинама, рониоци Жандармерије су на овом задатку уместо ваздуха у боцама имали мешавину кисеоника, хелијума и азота како би избегли „дубинску болест”.