Купони за храну купују будућност

Од нашег дописника

Кент, Охајо – Док је живела са родитељима који су „виша средња класа”, Тифани Рид (31) није ни знала да „купони за храну” постоје. Данас, када студира, ради за „минималац” и сама подиже дете, Ридова преживљава баш захваљујући новцу који америчка влада сваког месеца одваја за храну најсиромашнијим грађанима.

Тифани Рид је једна међу милионима самохраних мајки у САД која може да прехрани себе и своје дете захваљујући оваквој помоћи државе. Како показују подаци Министарства пољопривреде, око 28 милиона сиромашних Американаца не гладује захваљујући „купонима за храну”. „Месечно добијам 320 долара. То је сасвим довољно за мене и мог сина”, каже Ридова која ради у администрацији на државном универзитету Кент и студира информатику.

Правилник Министарства пољопривреде је да једно домаћинство може добити купоне ако примања свих чланова не премашају 2.000 долара месечно, или 3.000 долара у случају да за члана има непокретну особу. „Када платим станарину, комуналије и гориво ништа ми не преостаје. Купони су ми апсолутно неопходни”, објашњава Ридова. Њен избор је да не прихвати плаћеније и захтевније послове који би јој донели више новца, али и мање времена за сина Џека (4). „Купони за храну не купују само хлеб већ и време које проводим са дететом”, каже она.

Самохране мајке које раде и студирају спадају у оне кориснике помоћи који се не стиде да говоре о томе. Проблем са купонима је што је на њима, осим печата државе, уједно и стигма друштва. Корисници су у индивидуалистичком америчком друштву виђени као лењивци који живе на рачун државе уместо од свог рада.

Фелисија Меркадо (21) из Лорена у Охају такође је самохрана мајка. Она каже да не спада у оне кориснике који цели живот проведу „на купонима” и којима не пада на памет да се запосле. „Није ме срамота јер знам да је ово само привремено, док не завршим факултет и не нађем посао као медицинска сестра.”

Она каже да је пре него што је добила купоне било тешко да издржава себе и ћерку Анџелину (5). „Дешавало се да немам пара за пасту за зубе. То је само два долара, али ја нисам имала ни долар у џепу јер сам све морала да потрошим на храну”, додаје Меркадова.

Иако америчка држава не важи за најсоцијалнију, Меркадова користи више програма социјалне помоћи. Њена ћерка добија дечји додатак и бесплатно иде у обданиште, док држава обе здравствено осигурава. „Купони су жиг срама за оне који целог живота живе на рачун државе. За мене су благослов јер се трудим да ми буде боље и само ми је потребна мала помоћ на том путу”, закључује Фелисија Меркадо.

Јелена Стевановић