Еволуцијска тајна откривена у генима наших предака

Ново научно истраживање, предвођено антропологом Томасом Пишелом са Универзитета у Оксфорду, открива да доминација десне руке код људи није новина, већ дубоко укорењена еволуцијска особина. Резултати показују да склоност ка десној руци, коју данас испољава девет од десет особа, вуче корене још од наших далеких предака хоминина.

Према налазима студије, преферирање једне руке у односу на другу директно је повезано са усправним ходом на две ноге и развојем већег мозга, који је природно фаворизовао десну страну. Истраживачи су утврдили да ова пракса није карактеристична само за савременог човека већ да су и неандерталци већином били дешњаци. Ипак, како се спуштамо низ еволуцијско стабло ка удаљенијим врстама примата, та израженост деснорукости постепено слаби.

Ово истраживање представља први покушај да се кроз јединствен оквир тестирају главне хипотезе о настанку доминантне руке. Анализом различитих врста примата, научници сада јасније разумеју шта је од ових особина древно и заједничко, а шта представља јединствену тековину људске врсте.

Археолошка истраживања потврђују да склоност ка коришћењу десне руке није новијег датума, већ представља дубоко укорењену еволуциону карактеристику хоминина стару готово два милиона година.

Научници са универзитета у Оксфорду и Редингу анализирали су развој ове особине кроз историју, уочивши јасан тренд. Док су древни преци, попут Australopithecus afarensis, показивали тек благу предност десне стране, појава рода Homo означила је прекретницу. Код врста Homo ergaster и Homo erectus ова склоност постаје све израженија, док неандерталци, наши најближи сродници, показују степен дешњаштва који је био веома близак модерном човеку.