МЛАДЕН ГРУЈИЋ

Успех је успети. Није успех имати потенцијал да будеш успешан. Ако пођемо од те дефиниције, постављам питање – шта је то БРЕНДИРАЊЕ СРБИЈЕ?

Код људи из света, који код нас никад нису били, реч Србија више звучи претече него сто зрачи магнетизмом. То дугујемо вишегодишњем (бесплатном) негативном брендирању. Кад год ме питају да ли се исплати улагање у ову област, увек им кажем: свима који су били против Србије, исплатило се. Зашто се не би исплатило наше улагање у нас?

Двосмерна је то улица. Са једне стране, из речи Србија ваља очистити све што су јој две деценије, плаћени стручњаци за блаћење, учитали као још важећу поруку. Тежак и мукотрпан и скуп посао за професионалце. У доброј мери зависан од политике и њених последица. Постоји брзи пут. Да се преко свега – од културе до пољопривреде, од сплавова до шљивовице, од филма до сликара – наиваца, од нових лекова до бања, од сеоског туризма до намештаја, од хакера до Егзита – понуди производ, па тек онда његово порекло.

Пре три године купио сам ланац продавница на умору. Менаџмент на ивици симса, у радње нико не улази, дугови су расли, остатак добрих радника није имао ко да води. Променио сам име, боје, концепт, дух, приступ, лик, образац пословања и суштински, на сличној идеји као на почетку – продаја личне и кућне хемије по приступачним ценама, направио премијерни српски  ланац дрогерија Lilly. Било је људи који су се смејали, прогнозирали пропаст. Данас, у наше дрогерије дневно уђе тридесет хиљада купаца.

Већина су сталне муштерије. Сад ме зову да отворим продавнице у већини српских градова. Започео сам и преговоре са страним инвеститорима да ланац дрогерија отворим по балканским земљама. То је мој мали допринос дефиницији модерне Србије. Применио сам основни закон тржишне економије – понуда креира тражњу. Све остало је историја.

Мишљења сам да ваља разбити мит како Србија не треба никоме. Наш је посао да Европи докажемо колико је Србија неопходна у овом парчету света. Ако Србији мислимо добро, онда смо ми генерација која од ње мора да направи културни, пословни, туристички центар региона Балкана. Манимо жалопојке што немамо Јадран или Беч. Имамо Београд, једину праву метрополу у региону. Такав град повукао би Србију. Скините ланце од шина са обала, ослободите железничку станицу и Карађорђеву, направите још хотела, решите криминал, дајте још два моста, још десет авионских летова ка оближњим државама и направите од Београда Менхетн Балкана. До краја деценије, у таквој Србији, нико се неће чудити што са свих страна хрле у Београд да "виде света" и нико се неће сећати Београда из година "Видимо се у читуљи".