MLADEN GRUJIĆ

Uspeh je uspeti. Nije uspeh imati potencijal da budeš uspešan. Ako pođemo od te definicije, postavljam pitanje – šta je to BRENDIRANjE SRBIJE?

Kod ljudi iz sveta, koji kod nas nikad nisu bili, reč Srbija više zvuči preteče nego sto zrači magnetizmom. To dugujemo višegodišnjem (besplatnom) negativnom brendiranju. Kad god me pitaju da li se isplati ulaganje u ovu oblast, uvek im kažem: svima koji su bili protiv Srbije, isplatilo se. Zašto se ne bi isplatilo naše ulaganje u nas?

Dvosmerna je to ulica. Sa jedne strane, iz reči Srbija valja očistiti sve što su joj dve decenije, plaćeni stručnjaci za blaćenje, učitali kao još važeću poruku. Težak i mukotrpan i skup posao za profesionalce. U dobroj meri zavisan od politike i njenih posledica. Postoji brzi put. Da se preko svega – od kulture do poljoprivrede, od splavova do šljivovice, od filma do slikara – naivaca, od novih lekova do banja, od seoskog turizma do nameštaja, od hakera do Egzita – ponudi proizvod, pa tek onda njegovo poreklo.

Pre tri godine kupio sam lanac prodavnica na umoru. Menadžment na ivici simsa, u radnje niko ne ulazi, dugovi su rasli, ostatak dobrih radnika nije imao ko da vodi. Promenio sam ime, boje, koncept, duh, pristup, lik, obrazac poslovanja i suštinski, na sličnoj ideji kao na početku – prodaja lične i kućne hemije po pristupačnim cenama, napravio premijerni srpski  lanac drogerija Lilly. Bilo je ljudi koji su se smejali, prognozirali propast. Danas, u naše drogerije dnevno uđe trideset hiljada kupaca.

Većina su stalne mušterije. Sad me zovu da otvorim prodavnice u većini srpskih gradova. Započeo sam i pregovore sa stranim investitorima da lanac drogerija otvorim po balkanskim zemljama. To je moj mali doprinos definiciji moderne Srbije. Primenio sam osnovni zakon tržišne ekonomije – ponuda kreira tražnju. Sve ostalo je istorija.

Mišljenja sam da valja razbiti mit kako Srbija ne treba nikome. Naš je posao da Evropi dokažemo koliko je Srbija neophodna u ovom parčetu sveta. Ako Srbiji mislimo dobro, onda smo mi generacija koja od nje mora da napravi kulturni, poslovni, turistički centar regiona Balkana. Manimo žalopojke što nemamo Jadran ili Beč. Imamo Beograd, jedinu pravu metropolu u regionu. Takav grad povukao bi Srbiju. Skinite lance od šina sa obala, oslobodite železničku stanicu i Karađorđevu, napravite još hotela, rešite kriminal, dajte još dva mosta, još deset avionskih letova ka obližnjim državama i napravite od Beograda Menhetn Balkana. Do kraja decenije, u takvoj Srbiji, niko se neće čuditi što sa svih strana hrle u Beograd da "vide sveta" i niko se neće sećati Beograda iz godina "Vidimo se u čitulji".