Слатко сневање на ванкушима и перини

Сонта код Апатина – Чувајући од заборава традицију својих предака, Милош Милош (22) једну просторију у свом дому уредио је по узору на старинске шокачке куће. Сваки кутак собе испуњен је народним рукотворинама и покућством који су се од давнина користили у овом делу Бачке. Милош је уложио много времена и труда да би дошао до ових експоната, међу којима се налазе и изузетно вредни и сачувани комплети народне ношње из друге половине 19. века.

– Тада се женска ношња састојала од оплећка, односно кошуље са чипком, сукње, уз коју је ишла прегача од вуне, капице са златовезом и штрикане вунене обуће – љопе. Мушкарци су у свечаним приликама носили кошуље широких рукава, док су за рад користили грубљу одећу од кудеље са уским рукавима. Ношња се углавном ткала ноћу, уз фењер или лампош, после напорног рада на њиви – каже Милош, показујући нам мноштво избледелих породичних фотографија, као и дрвени сандук из 1902. године, наслеђен од баке, са уредно сложеним везеним пешкирима и одећом из тог периода. Овај део покућства је најчешће имао и одвојени одељак у који су се смештали дукати и остале драгоцености. Зидови собе украшени су разноврсним бројаницама, сликама са верском тематиком и „маринским“ свећама, које су обично паљене за време грмљавине. Пажњу нам привлачи и кревет необичног облика покривен вуненим ћилимом.

– Постељина се некада слагала у шпиц, па отуд и овај облик кревета – објашњава наш саговорник и додаје: – За покривач се користила перјаница, а лежало се на перини и јастуцима тзв. ванкушима који су се пунили одабраним стабљикама кукуруза. Старији људи кажу да је било право задовољство спавати на овим креветима.

Своју занимљиву етнозбирку Милош је до сада излагао на „Грожђебалу“ у Сонти, али би волео да, заједно са сонћанским фолклорашима, богату културну баштину предака ускоро представи и на сличним манифестацијама у другим местима.

– Била би то прилика да, осим разноврсних народних рукотворина, посетиоцима уједно прикажемо и наше музичко стваралаштво и традиционалну домаћу кухињу. То је најбољи начин да старе шокачке обичаје сачувамо од заборава – закључује Милош Милош.

Зоран Обрадовић