Самотни дани у засеоку Кривач

Рудине – Подно обронака Рогозне, на јужној страни, на око десет километара од Милутинове Бањске, разбацано је пет заселака села Рудине, месна заједница Бањска, општина Звечан. Некада се овде на стотину вредних домаћина бавило сточарством, а сада је остало тек десетак житеља. У засеоцима Ерце, Пејовићи, Ораовица, Љескова Глава и Кривач комшије се посећују само о славама, ни попови не долазе да освете водицу, ни патроле Кфора их не обилазе, нити о њима брину лекарски тимови разноразних хуманитарних и здравствених организација које крстаре Косметом.

С прага дома Душана и Вукене Живковић, у засеоку Кривач, докле поглед досеже, не види се ниједан оџак из кога се вије дим. Већ седму годину овде самују, након што су дошли из Бањске, где су им остали син, снаја и деца.

– Вратили смо се када нам је Кфор дао десет оваца. Али, нисам успео да их сачувам од вукова, који зими скоро до кућних врата долазе. Борио сам се до пре две године, а онда сам преостале овце и јагањце продао – каже нам Душан (66), сада пензионер, некада радник Топионице у Звечану. Провео је, тамо, на високој пећи пуних 30 година. Сад он и његова Вукена гаје две краве, продају сир и кајмак, имају и нешто кокошака. Ту је и Баљак, њихов верни пас чувар.

– Раније сам имао три пса, али ни они нису могли да отерају вукове – истиче Душан, изнад чије главе, на зиду виси ловачка пушка.

– Имам дозволу, и ону Унмикову и ову нашу. Одем у лов, не да бих нешто уловио, него да бих се срео с којим ловцем, да бих попричао. Ја и Вукена смо једно другом и по десет пута једну исту причу испричали – каже Душан, док Вукена додаје да зимске дане прекраћује плетењем, а и преде вуну коју је сачувала. Показује и наруквице, направљене од „ђинђува” које купује у Новом Пазару.

Живковићи кажу да им „фале људи”, па се обрадују кад наиђе покоји ловац или комшија Крано Андрић, чија је кућа два километра од њих, а толико је удаљена и кућа другог „првог комшије”, Срета Милојковића. Некада је у засеоку Кривач било пет кућа, а у читавом селу Рудине беше и хиљаду житеља. Од пре три године, у истуреном одељењу основне школе више нема ниједног ђака.

Б. Радомировић