У земљи која се суочава са убрзаним старењем становништва, роботи полако постају нови неговатељи, дружбеници и асистенти милионима старијих Кинеза. Сцена која је донедавно деловала као кадар из научнофантастичног филма данас у Кини постаје свакодневица: мали хуманоидни робот прилази старијој жени и нежним гласом каже: „Бако, време је за вашу терапију.”

Неколико минута касније проверава да ли је узела лек, мери јој притисак и пита како се осећа.

Ови роботи више нису само експерименталне футуристичке машине из лабораторија. У појединим кинеским градовима већ раде у домовима за старе, рехабилитационим центрима и приватним становима. Неки могу да мере пулс, крвни притисак и температуру без физичког контакта, користећи инфрацрвене сензоре и вештачку интелигенцију. Други прате да ли је особа пала, позивају помоћ у хитним ситуацијама или подсећају кориснике када треба да узму терапију.

Посебну пажњу привлаче такозвани „емоционални роботи”, дизајнирани да смање усамљеност старијих људи. Један од нових кинеских модела може да препознаје чак 13 различитих емоционалних стања, од среће и смирености до анксиозности и туге. Ако примети промене расположења или знакове депресије, робот може да упозори породицу или медицинско особље.

Научници тврде да прецизност препознавања емоција код неких модела прелази 90 процената.

China's eldercare robot market set to top $1.47 billion in 2026 #CoolChina pic.twitter.com/IXniTz6kwk

— CGTN (@CGTNOfficial) May 28, 2026

Решење за „сребрну генерацију”

Кина данас убрзано гради читаву економију око такозване „сребрне генерације”, односно потреба старијих грађана. Роботи за негу постају један од најбрже растућих сектора технолошке индустрије, а многи верују да би управо ова земља могла да постане светски лидер у хуманоидним роботима намењеним свакодневном животу.

Огромна средства улажу се у развој робота за негу старих - интелигентних машина које могу да помажу остарелим становницима у свакодневном животу, од подсећања на лекове и мерења притиска, до разговора, емоционалне подршке, па чак и помоћи при ходању или устајању из кревета.

Према најновијим проценама, кинеско тржиште робота за бригу о старима премашиће 1,47 милијарди долара током 2026. године, што показује колико брзо ова индустрија расте, преноси CGTN News.

Разлог за ову технолошку револуцију крије се у драматичним демографским променама. Кина данас има више од 310 милиона становника старијих од 60 година, односно око 22 одсто укупне популације. Истовремено, број неговатеља и медицинског особља није довољан да одговори на потребе све старијег друштва. Управо зато кинеске власти виде роботе као једно од могућих решења за будућност.

У Пекингу је отворен и први паметни центар за бригу о старима у којем роботи помажу у свакодневним активностима, од послуживања чаја до масаже и организовања одеће.

У том центру старији људи разговарају са хуманоидним роботима, играју друштвене игре или добијају помоћ при кретању. Неки роботи чак могу да читају наглас вести, пуштају музику из младости корисника или подсећају на важне датуме, попут рођендана унука.

Изазови реалног живота

Кинеске компаније сада развијају нову генерацију хуманоидних робота који би у будућности могли да кувају, перу веш, чисте кућу и помажу старијим особама у готово свим дневним пословима.

Стручњаци, међутим, упозоравају да стварни живот није исто што и лабораторија. Робот може савршено да функционише у контролисаном простору фабрике, али прави станови, пуни степеница, каблова, тепиха и кућних љубимаца, представљају много сложенији изазов.

Велики део јавности фасциниран је овом технологијом, али постоје и бројна питања. Многи се питају да ли машина заиста може да замени људску топлину, разговор и емпатију.

Ипак, стручњаци истичу да циљ није да роботи замене породицу и неговатеље, већ да помогну тамо где недостаје људи и времена.

Посебно су важни за старије особе које живе саме, јер робот може да буде „додатни пар очију” који ће приметити проблем, позвати помоћ или једноставно, пружити осећај сигурности.