Пленковић условљава Црној Гори европски пут

ЗАГРЕБ/ПОДГОРИЦА - Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је да је Хрватска годинама подржавала европски пут Црне Горе, али да Подгорица, када је реч о Поглављу 31 које се односи на спољну и безбедносну политику и добросуседске односе, мора да испуни још неке критеријуме.

„Наши министри спољних послова задужени су да разговарају о тој теми и када, односно ако ти критеријуми буду испуњени, тада ћемо одлучивати о даљим корацима”, рекао је Пленковић у интервјуу за скопски портал „360°”. 

Казао је да су министри спољних послова две државе задужени да разговарају о отвореним питањима, након чега ће Загреб одлучивати о даљим корацима. 

„Што се тиче Хрватске, ми смо генерално за проширење”, рекао је Пленковић. 

Билатерални разговори (консултације) између два министарстава о решавању отворених питања, почели су крајем јануара 2025. године, након што је Загреб блокирао Подгорици затварање Поглавља 31 (спољна, безбедносна и одбрамбена политика) у преговорима са ЕУ, крајем 2024. До сада су одржана два састанка, оба у Загребу. Хрватски званичници су у фебруару ове године казали да у преговорима о решавању отворених питања с Црном Гором постоји напредак „у милиметрима”.

Загреб од Подгорице очекује решавање отворених питања, међу којима су статус (власништво) школског брода „Јадран”, одштета заточеницима у логору Морињ и промена имена базена у Котору. 

Односи Црне Горе и Хрватске затегнути су дуже од две године, а кулминација се десила пошто је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен у лето 2024. године, преноси Танјуг.

Након тога је Загреб прогласио непожељнима шефа парламента Андрију Мандића, потпредседника Владе Алексу Бечића и посланика Милана Кнежевића. 

Пленковић је казао да је Хрватска годинама помагала Црној Гори да спроведе реформе, преносила знање, превели целокупни „аки” – односно заједничко европско право, правну тековину ЕУ - на чему су радили, преводили, инвестирали, „што их је на крају и коштало”. 

 „Бесплатно смо га уступили свим земљама Југоисточне Европе, јер је то ипак огромна количина европског законодавства које се стварало деценијама, како би им било лакше да преводе „АКИ” 

 на свој језик и да тај правни језик и редактура буду што бољи и ефикаснији. Постоје, међутим, одређена отворена питања и неки потези који су били веома лоши и изненађујући пре око две године, а који су се догодили у Скупштини Црне Горе, супротно ономе што се очекивало, што је обећано и што је договорено”, навео је Пленковић.

На питање мисли ли да ће постојати могућност ратификације Приступног уговора само за Црну Гору у свим државама чланицама Европске уније или ће ипак морати да се формира већа група, кластер држава, одговорио је да не види како би могло доћи до једног великог пакета. 

 „Толико је различита да, осим ако се концепт потпуно не промени, односно ако се не измисли нека нова алтернативна форма ближег статуса или ближег чланства која би онда важила за све, ако се настави с тим да већина земаља, посебно из Југоисточне Европе, иде ка пуноправном чланству, онда не видим како би могло доћи до једног великог пакета, јер су у институционалној и преговарачкој динамици разлике у времену и реалности у овом тренутку превелике”, казао је Пленковић, преносе подгоричке Вијести.