Куртијев терор над ћирилицом

Када помислите да је Аљбин Курти исцрпео све начине да отежа живот Србима на Косову и Метохији, он докаже да креативност у притисцима нема граница.

 Готово да не постоји сфера свакодневице коју званична Приштина није претворила у полигон за демонстрацију силе.

Питање више није шта је све урађено, већ шта је још уопште остало на тој листи?

Најновији доказ да за лудило нема одмора стигао је у виду полицијских кордона који уместо путника чекају возове. Упад у станичне објекте „Железница Србије“ на северу Косова и Метохије – у Звечану, Лепосавићу, Лешку и Ибарској Слатини – представља нову фазу институционалног брисања свега што носи српско име.

Ћирилица под претњом дугих цеви

Оно што се догодило на железничким станицама није никакво „успостављање реда“, како то воли да парафразира Приштина. То је био класичан политички игроказ. Уз асистенцију наоружаних специјалаца косовске полиције, под диригентском палицом министара Џељаља Свећље и Артане Ризваноли, са зграда су дивљачки скинуте ћириличне табле. Уместо њих, експресно су окачене плаво-жуте заставе и латинични натписи предузећа „Инфракос“, и то са неписменим грешкама попут натписа „Лепосавич“.

Чињеница да је овај јуриш изведен баш на први дан кампање за парламентарне изборе заказане за 7. јун јасно показује шта је Куртијево главно гориво за опстанак на власти – голо насиље над Србима и јефтин шовинистички маркетинг.

Ако анализирамо последње године Куртијевог мандата, постаје очигледно да се ништа не дешава случајно. То је систематска и хладнокрвно планирана стратегија у којој се напада сваки стуб опстанка српског народа:

Економски слом

 Укидањем динара и затварањем експозитура Поштанске штедионице пресецани су елементарни приходи – пензије, социјална помоћ и плате.

Хуманитарна блокада: Забрана увоза српске робе претворила је рафове у српским срединама у празне регале, док су болнице и школе доведене на ивицу функционалности због блокаде лекова и материјала.

Окупација институција: Упадима у општинске зграде и постављање нелегалних градоначелника са нула одсто српских гласова потпуно је суспендована демократија на северу.

Културоцид и протеривање језика

 Скидање ћириличних табли са железнице је наставак акције уклањања српских саобраћајних знакова и назива места широм севера. Порука је јасна: не смета њима само држава Србија, смета им и српско писмо.

Шта је следеће на Куртијевој листи. Када се подвуче црта, Курти је успео да таргетира све – од новчаника, преко слободе кретања, па до хлеба, лекова и на крају, железничких пруга.

Након што су затворене општине, поште, а сада и преузете железничке станице, логично је запитати се шта је следеће?

Остаје још само отворени јуриш на српско здравство и школство. Хоће ли сутра специјалци РОСУ упадати у учионице да плене ћириличне читанке или у болнице да проверавају порекло газе и завоја?

Судећи по хистерији која влада у Приштини пред изборе, ниједан сценарио више није нереалан.Срби на Косову и Метохији не преживљавају само обичну политичку кризу.

Они преживљавају систематски покушај да се нормалан живот учини технички немогућим. Али, док Курти са својим министрима качи заставе на празне станице, заборавља једну ствар: институције не чине зидови и табле, већ људи.

Држава Србија је већ гарантовала да радници железнице неће остати без својих примања, а народ на северу је одавно научио да се идентитет не брише скидањем табле са зграде.

Куртијева предизборна ломача за српска слова можда доноси јефтине поене у Приштини, али дугорочно само огољује немоћ система који се одржава искључиво на дугим цевима. Једино што још нису смислили јесте како да опорезују ваздух који наш народ тамо удише. Све остало су већ пробали.