Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Споменик хероју Гвозденог пука

Драгутин Матић био је припадник чувеног Другог пешадијског пука „Књаз Михаило”, познатијег као Гвоздени пук, најодликованије јединице српске војске
Споменик хероју Гвозденог пука
(Фото Музеј архива)

Житорађа – У селу Дубово код Житорађе недавно је свечано откривена спомен-плоча на кући каплара Гвозденог пука Драгутина С. Матића, једног од одликованих српских ратника из периода балканских и Првог светског рата.

Спомен-плочу је поставио Драгутинов праунук Стевица Матић из Београда како би одао почаст свом претку и ратнику чије је име остало уписано у славној историји српске војске.

Драгутин Матић био је припадник чувеног Другог пешадијског пука „Књаз Михаило”, познатијег као Гвоздени пук, који је током ратова од 1912. до 1918. године важио за једну од најелитнијих и најодликованијих јединица српске војске.

Према подацима прокупачког музеја, Драгутин се као каплар из резерве истакао у бројним борбама због чега је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, Ратним крстом са златном звездом Републике Француске, као и Сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић”.

Његова храброст посебно је забележена у наредби војводе Живојина Мишића од 14. септембра 1917. године.

„Каплар из резерве Драгутин С. Матић, послужилац митраљеског 1. одељења 3. батаљона Другог пешадијског пука нарочито се одликовао 1. септембра 1916. године показао је необичну храброст у борби која је вођена на Горничеву, 25. септембра и ноћу 28/29. септембра 1916. године доносио је муницију за митраљез из позадине по највећој киши куршума, 7. октобра 1916. године изнео је рањеног каплара Александра Николића из борбе, да не би пао у руке непријатељу. Похваљујем каплара Драгутина С. Матића за храбро држање у борби и пожртвовање које је показао према рањеном другу”, написао је у наредби Мишић.

Поред ових подвига, историјски извори бележе да је Драгутин Матић учествовао и у пробоју Солунског фронта 1918. године, када је српска војска кренула у завршно ослобађање земље.

Као и многи борци Гвозденог пука, био је део јединице која је прошла пут од балканских ратова, преко Албанске голготе до коначне победе.

Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, познат и као Топлички Гвоздени пук, током ратних сукоба од 1912. до 1918. стекао је бесмртну славу. Једна је од ретких јединица чија је застава никада није пала у руке непријатељу, а сматра се најодликованијом у војсци Краљевине Србије.

Та јединица је учествовала у три рата, два балканска и Први светски рат, као и најтежим биткама, од Кумановске до Солунског фронта. Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, састављена од бораца пре свега из Топличког и Јабланичког округа, била је део јуначке борбе у којој се након опште мобилизације, која је спроведена 3. октобра 1912. године у Прокупљу, у строју нашло 4.744 младића, старости од 21. до 31. године.

Три петине састава Другог пешадијског пука чинили су Топличани и Косаничани, а по једну петину Јабланичани и Заплањци.

Историчари подсећају да су након само 20 дана од мобилизације војници пука учествовали у познатој Кумановској бици, те да је највишим српским одликовањем, орденом Карађорђеве звезде са мачевима одликовано 229 официра, подофицира и војника.

Гвоздени пук остао је упамћен по изузетној храбрости и истрајности – од око 12.000 бораца, тек нешто више од седам одсто њих дочекало је крај рата, док су остали погинули у борбама за слободу.

Према подацима који се чувају у архиву у Прокупљу, готово да није било куће у Топлици која није дала војника у овај пук.

Откривање спомен-плоче у Дубову представља још један покушај да се сачува сећање на јунаке из Топлице и њихове заслуге у борби за слободу Србије, али и да се млађим генерацијама приближе историјске чињенице и личности које су обележиле једно од најтежих раздобља у историји земље.

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.