Балкан може бити регион просперитета

Специјално за „Политику”

Епохе пролазе, државе се мењају, а политике смењују, али људске, породичне и историјске везе остају попут реке која, упркос свим променама, непрестано спаја народе и њихове судбине. Док се пред нашим очима обликује нови политички и геополитички поредак, Северна Македонија и даље плаћа високу цену свог европског пута кроз расправе о идентитету, језику и историјском наслеђу. У таквим околностима, односи Србије и Северне Македоније добијају додатни значај, ослањајући се на историјску блискост, међусобно поверење и снажне људске везе. Посебан печат тим односима дало је досељавање Македонаца у Србију након Другог светског рата, када су Јабука и Качарево постали трајни симболи македонске заједнице у Војводини. У интервјуу за „Политику”, поводом 80 година организованог живота Македонаца у Србији, премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски говори о историјским везама два народа, европском путу Македоније, идентитетским изазовима и значају регионалне сарадње, поручујући: „Верујем да Балкан може бити регион стабилности и просперитета само ако земље сарађују и граде добре односе, а Македонија и Србија имају важну и одговорну улогу у том процесу.”

Ове године се навршава 80 година организованог живота Македонаца у Србији. Колико су историјске везе, заједнички живот у бившој Југославији и актуелни односи између Србије и Северне Македоније важни за стабилност региона?
Осамдесет година организованог живота Македонаца у Србији је значајна историјска годишњица, али још више – потврда дубоких људских, културних и друштвених веза између наших народа. То није само прича о заједници, већ прича о трајности међусобних односа, о заједничким искуствима, о културној блискости и о разумевању које је грађено деценијама. Македонија и Србија деле дуг период заједничког живота, али данас не би требало да будемо заробљеници ни романтизовања прошлости ни историјских стереотипа. Наш задатак је да извучемо поуке из историје и градимо модерне, равноправне и стабилне односе. Предуго је Балкан био синоним за нестабилност, поделе и сукобе. Зато верујем да добри односи између Македоније и Србије нису важни само билатерално, већ имају и шири регионални значај. Што је јаче поверење, комуникација, економске везе и људски контакти између наших земаља, то је стабилнији цео регион. Данас, више него икад раније, потребна нам је међусобна подршка, отворени дијалог и сарадња у свим областима и секторима, од економије и инфраструктуре до културе и образовања. Често кажем да је наша одлучност као Владе да градимо односе засноване на поштовању, партнерству и заједничкој будућности. И верујем да Балкан може бити регион стабилности и просперитета само ако земље раде заједно и граде добре односе, а Македонија и Србија имају важну и одговорну улогу у том процесу.

Северна Македонија је променила своје уставно име, постала чланица НАТО-а и спровела бројне реформе, али европски пут и даље наилази на препреке. Да ли постоји осећај да су очекивања од европских интеграција била већа од онога што је земља добила заузврат?

Да, било би неискрено порећи да постоји осећај разочарања. Не говорим о одустајању од европске идеје, већ о стварном осећају код многих грађана да се од Македоније много тражило, а заузврат смо често добијали одлагања, нове услове и померање циља.

Македонија је предузела тешке кораке. Не говоримо о техничким реформама, већ о одлукама које дубоко продиру у политичку и друштвену структуру једне земље. У јавности је постојало очекивање да ће такви кораци бити праћени јасним, предвидљивим и праведним европским путем. Проблем настаје када процес интеграције почне да превазилази европске критеријуме и постаје оптерећен билатералним, историјским, идентитетским или језичким питањима. То ствара осећај да правила нису иста за све. Наш став је јасан: Македонија остаје посвећена европском путу. Али Европа мора да покаже да се европски принципи подједнако примењују на све. Интеграције не смеју постати процес у којем ће национални идентитет, историја или језик бити подложни политичком условљавању.

У којој мери питања идентитета, језика, историје и аутокефалности Македонске православне цркве и даље представљају кључне изазове?

Питања везана за идентитет, македонски језик, историју и аутокефалност Македонске православне цркве су од фундаменталног значаја за македонски народ и државу. То нису само политичка питања, већ питања која су директно повезана са националним достојанством, културним континуитетом и осећајем припадности наших грађана. За многе земље у Европи, питања идентитета су чврсто затворене теме. За Македонију су, нажалост, дуго била предмет спољних дебата и политичких тумачења. Македонски језик, македонски идентитет, културни и историјски континуитет нису предмет дневне политике. То су темељи на којима почива свака модерна нација. И управо зато сматрам да је погрешно уметати ове теме у политичке процесе који би требало да буду засновани на европским стандардима, владавини права и институционалним реформама. У том смислу, питање аутокефалности Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, има значај који далеко превазилази верску сферу. То је питање историјског континуитета, духовне оригиналности и унутрашњег достојанства. Стабилност друштва се не гради релативизацијом његовог идентитета, већ стварањем осећаја да држава чврсто стоји иза сопствених културних и историјских темеља, истовремено поштујући права и особености свих својих грађана.

Последњих година регион се суочава са све већим спољним политичким утицајима, као и унутрашњим идентитетским и политичким притисцима. Колико је тешко очувати државну стабилност и институционални суверенитет у етнички и политички сложеном друштву?

Савремени свет се драматично променио. Данас, безбедносни изазови не долазе само кроз класичне војне претње. Они долазе кроз економске зависности, дезинформације, сајбер-нападе, политичку поларизацију, медијске утицаје и притиске на идентитет. За земље попут Македоније, које имају сложену политичку структуру, мултиетнички карактер и осетљив геополитички положај, ово представља додатни изазов.

Али морамо бити искрени: највећа заштита суверенитета не долази од декларација, већ од јаких институција. Када институције функционишу, када владавина права преовладава, када постоји поверење у систем, онда је држава отпорнија и на унутрашње и на спољашње притиске. Македонија је мултиетничко друштво и то не треба схватити као слабост. Напротив, може бити предност ако постоји јасан државни оквир, осећај заједничке припадности и једнака примена закона за све. Суверенитет у 21. веку не значи изолацију. То значи способност самосталног доношења одлука, одбране сопствених интереса и недозвољавања да се унутрашње поделе инструментализују споља.

Како оцењујете данашње односе између Србије и Северне Македоније, узимајући у обзир да је Скопље у НАТО-у, а Београд води политику војне неутралности?

Не видим те разлике као препреку. Зреле државе не граде односе искључиво на идентичним геополитичким позицијама, већ на заједничким интересима. Македонија је чланица НАТО-а. Србија има своју политику војне неутралности. То је суверено право сваке државе. Али између наших земаља постоји огроман простор за сарадњу у областима које су од директног значаја за грађане – економија, инфраструктура, енергетика, транспорт, дигитална трансформација, образовање, безбедност и борба против организованог криминала.

Балкану нису потребне нове идеолошке линије раздвајања. Потребне су му прагматичне политике, стабилне институције и партнерства која доносе конкретне резултате. Различити стратешки положаји не морају стварати дистанцу. Понекад чак могу отворити простор за флексибилнију регионалну комуникацију.

У којој мери су Срби у Северној Македонији и Македонци у Србији важан мост између две државе и шта је потребно даље учинити?

Срби у Македонији и Македонци у Србији представљају важан и природни мост повезивања две земље, а то најбоље показује организација догађаја овде у Војводини. Деценијама су доприносили очувању пријатељских односа, међусобног разумевања и културне блискости између два народа. Њихова улога је посебно значајна јер кроз свакодневни живот, традицију, образовање и културу граде поверење које је темељ стабилних и искрених односа. А наша заједничка обавеза као државе је да наставимо да стварамо услове за неговање националног и културног идентитета, за унапређење образовне и културне сарадње, као и за већу институционалну подршку заједницама. Посебно је важно да младе генерације имају прилику да се више повезују, уче једни о другима и граде пријатељства без предрасуда и подела. Уверен сам да су међусобно поштовање, отворени дијалог и искрена сарадња најбољи начин за даље јачање поверења између два народа.

Србија и Северна Македонија су помагале једна другој у кризним ситуацијама, природним катастрофама и хуманитарним изазовима. Да ли су такви тренуци најбоља потврда блискости два народа?

Апсолутно. У временима кризе, политичке формулације постају мање важне од конкретне људске солидарности. Балкан има тешку историју, али такође има и снажну традицију узајамне помоћи. Када земље пруже руку у временима пожара, поплава, здравствених криза или хуманитарних изазова, тада се види права суштина суседства. Такви тренуци показују да иза политичких система, институција и дипломатских протокола постоје народи који осећају блискост и разумевање. Зато верујем да солидарност не би требало да буде изузетак везан за кризне ситуације, већ трајни принцип регионалне сарадње.

У новом мултиполарном свету и све израженијој геополитичкој конкуренцији, колико је важна регионална сарадња кроз иницијативе попут „Отвореног Балкана?

Свет улази у период изражене геополитичке конкуренције, економских блокова, енергетске несигурности и нових глобалних померања. У таквом контексту, Балкан нема луксуз да остане економски фрагментиран, административно спор и политички недовољно повезан.

„Отворени Балкан” је био покушај да се у регионалну политику уведе више прагматизма. Мање бирократије, бржи проток људи, капитала, робе и услуга – то нису апстрактне политичке идеје, већ конкретне користи за грађане и привреду. Наравно, свака иницијатива мора бити инклузивна, транспарентна и заснована на једнаким користима за све учеснике. Али основна порука је важна: Балкан мора више сарађивати ако жели да буде јачи. Нико неће боље решити наше регионалне слабости од нас самих.

Неки аналитичари сматрају да би јаче политичке и економске везе између Србије и Северне Македоније могле помоћи у европским интеграцијама и смањењу спољних притисака. Како ви видите ово и какву будућност видите за односе у наредној деценији?

Поздравио сам сваку иницијативу која значи веће политичке, економске и инфраструктурне везе између земаља региона и верујем да она може допринети бржем развоју, већој стабилности и јачој регионалној сарадњи. Македонија и Србија традиционално имају блиске односе, економије које се међусобно допуњују и заједнички је интерес да регион буде миран, стабилан и просперитетан. Европске интеграције за земље кандидате требало би да буду процес заснован на европским вредностима, међусобном поштовању и јасним критеријумима, а не процес оптерећен билатералним питањима и идентитетским изазовима као што је случај са Македонијом. Стога је важно да земље региона покажу јединство, зрелост и капацитет за међусобну подршку. Што смо више економски и политички повезани, то ћемо бити отпорнији на спољне притиске и нестабилности.