УН у минусу, следи ли банкрот

УН би могле да банкротирају због недостатка уплата од САД и Кине, објавио је Волстрит журнал, позивајући се на изворе. Журнал је напоменуо да основни трошкови организације зависе од доприноса ове две земље за 42 одсто.

Када је 1945. године основана Организација уједињених нација, свет је веровао да је пронашао механизам који ће спречити понављање највећих трагедија 20. века. После Другог светског рата, УН су постале место где су и савезници и противници могли да разговарају, договарају се и покушају да избегну нове глобалне катастрофе.

Осам деценија касније, међутим, поставља се питање које је до недавно звучало незамисливо: шта ако Уједињене нације остану без новца?

Када највећи уплатиоци касне са уплатама или их условљавају политичким интересима, последице се осећају у читавом систему.

Овај проблем није само рачуноводствене природе. Он открива дубљу кризу савременог света. УН су створене у ери када су државе, без обзира на разлике, прихватале потребу постојања заједничке платформе. Данас, међутим, међународни односи све више личе на арену надметања великих сила, а све мање на простор сарадње.

Рат у Украјини, криза на Блиском истоку, тензије око Тајвана, нестабилност у Африци и све већи број регионалних сукоба показују да свет улази у период дубоких геополитичких подела. У таквим околностима, чак и институције које би требало да буду изнад политике постају таоци политичких обрачуна.

Критичари УН годинама тврде да је организација постала спора, неефикасна и неспособна да реши најважније светске кризе. Често се наводи да Савет безбедности блокирају међусобна вета великих сила, док се бројне резолуције претварају у пуке политичке декларације без стварног утицаја на догађаје на терену.

Ипак, поставља се суштинско питање: шта је алтернатива?

Без УН, свет не би постао стабилнији. Напротив. Организација координише десетине мировних мисија, хуманитарних операција, програма за избеглице, здравствених иницијатива и развојних пројеката широм планете. Многи од тих механизама функционишу далеко од медијских наслова, али су од пресудног значаја за милионе људи.

Финансијска криза УН зато није само проблем једне институције. Она је симптом кризе читавог међународног поретка. Ако најмоћније државе више нису спремне да финансирају систем који су саме створиле, онда је логично поставити питање да ли се свет креће ка новом моделу међународних односа у којем ће право све више уступати место сили.

Историја показује да се глобалне институције ретко урушавају преко ноћи. Много чешће слабе постепено, губећи утицај, ауторитет и способност деловања. Управо зато је данашња расправа о финансијама УН много важнија него што на први поглед изгледа.

Није овде реч само о новцу. Реч је о томе да ли човечанство још увек верује у идеју да највеће светске проблеме треба решавати заједно.

Уколико је одговор негативан, онда финансијски проблеми Уједињених нација неће бити узрок кризе глобалног поретка, већ њена најјаснија последица.