Врло битна разлика

Неком је врхунац политичког деловања да скине билборд уз бесмислену причу о наводној угрожености белих чиопа, које иначе никада раније није ни видео, нити има представу о њиховом станишту, а неком је да у Кини добије милијарде инвестиција, да доведе нове технологије, нова радна места и да подигне привредно и технолошки Србију.

Опет, овај којем је смисао политичког деловања да скине билборд, вриштаће на уговорене нове инвестиције, мрзеће Кинезе, оптуживаће оног ко је те инвестиције уговорио да нас претвара у јефтину радну снагу, робље или шта већ, само нам неће рећи која је његова замисао како да ова земља напредује. Блокадерски покрет суштински се свео на критику ради критике, односно на измишљање и силовање догађаја, јер то их једино држи на политичкој сцени да буду примећени. Како ћете увек имати до неких 30 одсто оних који су увек против нечега, односно који су антипротивни, то бирачко тело, свакако да им печене шеве падају са неба, а мед и млеко теку уместо воде, биће против. Практично, на њих власт никако не би ни требало да обраћа пажњу, јер уколико би кренула да им излази у сусрет, довела би се у фазу да мора поново самоуправљање да уводи, а то би неминовно значило крах за Србију у сваком могућем погледу.

Баш се у том погледу огледа ужасно битна разлика између Вучића и опције коју предводи са једне и блокадера са друге стране. Док Вучић размишља о дата центрима, вештачкој интелигенцији, новим енергетским изворима који ће нам бити преко потребни, затим о новим фабрикама, технологијама, путевима, радним местима, унапређењу образовања, модернизовању и наоружавању војске, дотле друга страна пакосно размишља како да скине билборд, блокира улицу или неку институцију, а све то без икаквог циља и смисла. Наравно, ствар је избора сваког од нас шта желимо. Заиста, неко можда не жели напредак Србије, јер је срећан постојећим стањем, па чак и жели да се вратимо уназад. То је легитимно, само немојмо после да се уједамо за задњицу што смо имали такав избор, јер избори нису надмудривање у томе ко је шта коме рекао, већ ко шта нуди. Гласати по основу емоција је бесмислено, јер неретко емотивност може да нас одведе у амбис. Гласање на основу рационалног сагледавања чињеница је нешто што је од суштинског значаја и верујем да ће сваки бирач када подвуче црту, уз огромне замерке које може да има на бројне кадрове владајуће странке, ипак рећи – еј бре, али овај Вучић је изградио толике путеве, међународни положај је никад бољи, увећао се животни стандард, раде фабрике, људи имају посао, доводи нове инвестиције, велике светске кризе нисмо ни осетили, војска никад јача, економија и финансије одличне… Друга страна осим што мрзи Вучића, а од тога нико неће имати плату, не нуди ама баш ништа. Е, то је та веома битна разлика и зато дајем глас оном ко је све ово до сада направио и који најављује још већу економску продуктивност и раст. Тако се гласа драга браћо и сестре, јер онај ко домаћински води своје огњиште и коме је стало до сигурности, тај не жели да буде авантуриста који ће допустити да му се унереди најпре земља, а самим тим и његово домаћинство.

Неспорно, народ има право да буде киван на владајућу странку због приличног броја бахатих локалних функционера, кадрова по државној управи, људи склоних корупцији. Сама власт ће морати са тим да се жестоко обрачуна. Но, са таквим појавама свака власт је, па и она Титова, имала проблеме. Нема власти на кугли земаљској која у својим редовима није имала неког корумпираног функционера, али то не значи да ће бирачи мењати ту власт уколико она доноси резултате. Не значи да ћете због лошег Николе мрзети Светог Николу. Власт мора да ослушкује народ и одлично је што Вучић посећује села, иде по домовима културе, седне у локалну кафану, пекару, поприча са народом, ево сада отвара и портал на којем ће народ моћи да му се пожали на локалне барабе. Поента је да се не заврши само на ослушкивању, већ и да постоји реакција, јер народ јесте жељан правде. Не може неко ко је у општину ушао на бициклу да из ње изађе у „мерцедесу”. Дакле, те аномалије морају да се решавају, јер у крајњој линији урнишу буџет и доста руже све напоре које је Вучић уложио да би земља добила на оволиком кредибилитету и да би тако значајно економски напредовала. Но, да будемо крајње искрени, није у том сегменту ни све до власти, јер она може да смени неког бахатог функционера, али за евентуална кривична дела која је починио мора много боље да ради најпре тужилаштво, а затим и судство, а ту власт нема ама баш никакав утицај. Веома често они не раде ништа, а ми их обилато плаћамо, а то је баш она неправда која народ боли. Ипак, веома битна разлика између власти и блокадерског покрета је у томе што власт отворено говори о њеним проблемима, свесна је да има бахате функционере, јавно их чак и прозива, жигоше, допушта да се о њима говори, док са друге стране блокадери себе сматрају скоро па за безгрешне и да је свака критика упућена на њихову бахатост заправо ћаци напад на јадне и убоге студенте, односно на наводну нашу младост. Дакле и у степену слободе говора, заправо у демократском схватању политике, власт има предност читаву светлосну годину у односу на блокадерски покрет. Заправо, блокадерски покрет, када се све сабере и одузме, а ту је професор Чедомир Антић апсолутно у праву, у својој бити је тоталитаран, јер се и залаже за брисање демократских институција, односно за владавину недемократских пленума и то по принципу једноумља. Онај ко би се супротставио мишљењу пленума бива жигосан и омаловажаван, што би га довело до једног вида неформалне лустрације, односно до онемогућавања било каквог обављања јавне делатности. Верујем да то нико ко има зрно рационалног размишљања не жели.

Све у свему, још једном имајте на уму да избори нису завитлавање, већ ваш судбоносни избор којем поверавате државу, заправо вашу судбину у наредне четири године. Уколико бисте имали храбрости да ваше дете поверите на чување анонимној особи која под псеудонимом гостује на неком медију и не износи никакав програм, онда ништа. Нека вам таква и власт буде. Ипак, убеђен сам да огроман број грађана ипак нема склоност према политичком суициду и да када гласа то чини тако што укључи здрав разум.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа