Vrlo bitna razlika

Nekom je vrhunac političkog delovanja da skine bilbord uz besmislenu priču o navodnoj ugroženosti belih čiopa, koje inače nikada ranije nije ni video, niti ima predstavu o njihovom staništu, a nekom je da u Kini dobije milijarde investicija, da dovede nove tehnologije, nova radna mesta i da podigne privredno i tehnološki Srbiju.

Opet, ovaj kojem je smisao političkog delovanja da skine bilbord, vrištaće na ugovorene nove investicije, mrzeće Kineze, optuživaće onog ko je te investicije ugovorio da nas pretvara u jeftinu radnu snagu, roblje ili šta već, samo nam neće reći koja je njegova zamisao kako da ova zemlja napreduje. Blokaderski pokret suštinski se sveo na kritiku radi kritike, odnosno na izmišljanje i silovanje događaja, jer to ih jedino drži na političkoj sceni da budu primećeni. Kako ćete uvek imati do nekih 30 odsto onih koji su uvek protiv nečega, odnosno koji su antiprotivni, to biračko telo, svakako da im pečene ševe padaju sa neba, a med i mleko teku umesto vode, biće protiv. Praktično, na njih vlast nikako ne bi ni trebalo da obraća pažnju, jer ukoliko bi krenula da im izlazi u susret, dovela bi se u fazu da mora ponovo samoupravljanje da uvodi, a to bi neminovno značilo krah za Srbiju u svakom mogućem pogledu.

Baš se u tom pogledu ogleda užasno bitna razlika između Vučića i opcije koju predvodi sa jedne i blokadera sa druge strane. Dok Vučić razmišlja o data centrima, veštačkoj inteligenciji, novim energetskim izvorima koji će nam biti preko potrebni, zatim o novim fabrikama, tehnologijama, putevima, radnim mestima, unapređenju obrazovanja, modernizovanju i naoružavanju vojske, dotle druga strana pakosno razmišlja kako da skine bilbord, blokira ulicu ili neku instituciju, a sve to bez ikakvog cilja i smisla. Naravno, stvar je izbora svakog od nas šta želimo. Zaista, neko možda ne želi napredak Srbije, jer je srećan postojećim stanjem, pa čak i želi da se vratimo unazad. To je legitimno, samo nemojmo posle da se ujedamo za zadnjicu što smo imali takav izbor, jer izbori nisu nadmudrivanje u tome ko je šta kome rekao, već ko šta nudi. Glasati po osnovu emocija je besmisleno, jer neretko emotivnost može da nas odvede u ambis. Glasanje na osnovu racionalnog sagledavanja činjenica je nešto što je od suštinskog značaja i verujem da će svaki birač kada podvuče crtu, uz ogromne zamerke koje može da ima na brojne kadrove vladajuće stranke, ipak reći – ej bre, ali ovaj Vučić je izgradio tolike puteve, međunarodni položaj je nikad bolji, uvećao se životni standard, rade fabrike, ljudi imaju posao, dovodi nove investicije, velike svetske krize nismo ni osetili, vojska nikad jača, ekonomija i finansije odlične… Druga strana osim što mrzi Vučića, a od toga niko neće imati platu, ne nudi ama baš ništa. E, to je ta veoma bitna razlika i zato dajem glas onom ko je sve ovo do sada napravio i koji najavljuje još veću ekonomsku produktivnost i rast. Tako se glasa draga braćo i sestre, jer onaj ko domaćinski vodi svoje ognjište i kome je stalo do sigurnosti, taj ne želi da bude avanturista koji će dopustiti da mu se uneredi najpre zemlja, a samim tim i njegovo domaćinstvo.

Nesporno, narod ima pravo da bude kivan na vladajuću stranku zbog priličnog broja bahatih lokalnih funkcionera, kadrova po državnoj upravi, ljudi sklonih korupciji. Sama vlast će morati sa tim da se žestoko obračuna. No, sa takvim pojavama svaka vlast je, pa i ona Titova, imala probleme. Nema vlasti na kugli zemaljskoj koja u svojim redovima nije imala nekog korumpiranog funkcionera, ali to ne znači da će birači menjati tu vlast ukoliko ona donosi rezultate. Ne znači da ćete zbog lošeg Nikole mrzeti Svetog Nikolu. Vlast mora da osluškuje narod i odlično je što Vučić posećuje sela, ide po domovima kulture, sedne u lokalnu kafanu, pekaru, popriča sa narodom, evo sada otvara i portal na kojem će narod moći da mu se požali na lokalne barabe. Poenta je da se ne završi samo na osluškivanju, već i da postoji reakcija, jer narod jeste željan pravde. Ne može neko ko je u opštinu ušao na biciklu da iz nje izađe u „mercedesu”. Dakle, te anomalije moraju da se rešavaju, jer u krajnjoj liniji urnišu budžet i dosta ruže sve napore koje je Vučić uložio da bi zemlja dobila na ovolikom kredibilitetu i da bi tako značajno ekonomski napredovala. No, da budemo krajnje iskreni, nije u tom segmentu ni sve do vlasti, jer ona može da smeni nekog bahatog funkcionera, ali za eventualna krivična dela koja je počinio mora mnogo bolje da radi najpre tužilaštvo, a zatim i sudstvo, a tu vlast nema ama baš nikakav uticaj. Veoma često oni ne rade ništa, a mi ih obilato plaćamo, a to je baš ona nepravda koja narod boli. Ipak, veoma bitna razlika između vlasti i blokaderskog pokreta je u tome što vlast otvoreno govori o njenim problemima, svesna je da ima bahate funkcionere, javno ih čak i proziva, žigoše, dopušta da se o njima govori, dok sa druge strane blokaderi sebe smatraju skoro pa za bezgrešne i da je svaka kritika upućena na njihovu bahatost zapravo ćaci napad na jadne i uboge studente, odnosno na navodnu našu mladost. Dakle i u stepenu slobode govora, zapravo u demokratskom shvatanju politike, vlast ima prednost čitavu svetlosnu godinu u odnosu na blokaderski pokret. Zapravo, blokaderski pokret, kada se sve sabere i oduzme, a tu je profesor Čedomir Antić apsolutno u pravu, u svojoj biti je totalitaran, jer se i zalaže za brisanje demokratskih institucija, odnosno za vladavinu nedemokratskih plenuma i to po principu jednoumlja. Onaj ko bi se suprotstavio mišljenju plenuma biva žigosan i omalovažavan, što bi ga dovelo do jednog vida neformalne lustracije, odnosno do onemogućavanja bilo kakvog obavljanja javne delatnosti. Verujem da to niko ko ima zrno racionalnog razmišljanja ne želi.

Sve u svemu, još jednom imajte na umu da izbori nisu zavitlavanje, već vaš sudbonosni izbor kojem poveravate državu, zapravo vašu sudbinu u naredne četiri godine. Ukoliko biste imali hrabrosti da vaše dete poverite na čuvanje anonimnoj osobi koja pod pseudonimom gostuje na nekom mediju i ne iznosi nikakav program, onda ništa. Neka vam takva i vlast bude. Ipak, ubeđen sam da ogroman broj građana ipak nema sklonost prema političkom suicidu i da kada glasa to čini tako što uključi zdrav razum.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista