Бркић: Програм студентско-блокадерске листе враћа Србију у марксизам

Економски аналитичар Миша Бркић оценио је да „Програм за раднике”, који се приписује студентском протесту и студентско-блокадерској листи, није модерна економска платформа, већ анахрони покушај враћања на социјалистичке моделе, марксистичку терминологију и самоуправљачко схватање привреде.

У ауторском тексту под насловом „Програм за раднике недопустив анахронизам”, Бркић је навео да се у том документу препознаје идеолошки речник из времена 1968. године, када су се у дворишту Универзитета „Карл Маркс” могле чути пароле - радници, студенти и студенти, радници.

Према његовој анализи, спорни програм не нуди реформски компромис нити одржив економски модел, већ полази од претпоставке да је држава та која треба да диктира услове пословања, расподелу дохотка и однос послодавца и радника. Бркић истиче да такав приступ није у складу са тржишном привредом, нити са потребом да Србија гради модерну, продуктивну и конкурентну економију.

Он посебно указује на предлоге из програма који се односе на укидање хонорарног рада, обавезно запошљавање на неодређено време после 12 месеци, повећање минималне зараде, усклађивање плата са инфлацијом, увођење топлог оброка, исплату регреса, законску заштиту од премештаја и ширење права радника на готово свакога ко обавља рад код послодавца.

Бркић сматра да такве мере показују неразумевање начина на који функционише економија. Он упозорава да би државно наметање трошкова приватним послодавцима могло да угрози одрживост фирми, инвестиције и запошљавање, јер приватни предузетник, за разлику од државе, мора да послује тако да не ствара губитке.

У тексту се наглашава и да ниједан приватни предузетник неће запошљавати раднике ако га држава и прописи доведу у позицију да тиме угрози сопствени посао. Бркић оцењује да се у програму занемарује основно правило тржишта, да нова радна места настају тамо где постоје продуктивност, профитабилност и простор за раст, а не административна наређења.

Посебно је оштар у оцени да се иза „Програма за раднике” препознаје покушај оживљавања старих идеолошких образаца, у којима се приватни капитал посматра као проблем, а држава као главни арбитар у привреди. По Бркићевом тумачењу, такав концепт више личи на закаснели повратак самоуправљању него на програм модерне Србије.

Он је навео да је „Програм за раднике” део ширег предизборног пакета студентског покрета, али да по садржају подсећа на документе из периода социјалистичке Југославије, а не на платформу која би могла да привуче инвестиције, подстакне предузетништво и отвори нова радна места.

Бркић закључује да студентско-блокадерски програм не може бити основ за развој, јер је заснован на погрешној премиси да је радник центар модерне економије на начин на који је то замишљала стара социјалистичка идеологија. Уместо да понуди решења за већу продуктивност, иновације и конкурентност, програм, по његовој оцени, враћа расправу у време када су марксизам и самоуправљање били темељ економског размишљања.

Овом анализом један од најпознатијих економских коментатора блиских опозиционом јавном простору практично је потврдио да економски део студентско-блокадерске агенде није усмерен ка јачању привреде и приватног сектора, већ ка моделу у коме би држава поново преузела улогу главног регулатора, надзорника и расподељивача у економији.