Brkić: Program studentsko-blokaderske liste vraća Srbiju u marksizam

Ekonomski analitičar Miša Brkić ocenio je da „Program za radnike”, koji se pripisuje studentskom protestu i studentsko-blokaderskoj listi, nije moderna ekonomska platforma, već anahroni pokušaj vraćanja na socijalističke modele, marksističku terminologiju i samoupravljačko shvatanje privrede.

U autorskom tekstu pod naslovom „Program za radnike nedopustiv anahronizam”, Brkić je naveo da se u tom dokumentu prepoznaje ideološki rečnik iz vremena 1968. godine, kada su se u dvorištu Univerziteta „Karl Marks” mogle čuti parole - radnici, studenti i studenti, radnici.

Prema njegovoj analizi, sporni program ne nudi reformski kompromis niti održiv ekonomski model, već polazi od pretpostavke da je država ta koja treba da diktira uslove poslovanja, raspodelu dohotka i odnos poslodavca i radnika. Brkić ističe da takav pristup nije u skladu sa tržišnom privredom, niti sa potrebom da Srbija gradi modernu, produktivnu i konkurentnu ekonomiju.

On posebno ukazuje na predloge iz programa koji se odnose na ukidanje honorarnog rada, obavezno zapošljavanje na neodređeno vreme posle 12 meseci, povećanje minimalne zarade, usklađivanje plata sa inflacijom, uvođenje toplog obroka, isplatu regresa, zakonsku zaštitu od premeštaja i širenje prava radnika na gotovo svakoga ko obavlja rad kod poslodavca.

Brkić smatra da takve mere pokazuju nerazumevanje načina na koji funkcioniše ekonomija. On upozorava da bi državno nametanje troškova privatnim poslodavcima moglo da ugrozi održivost firmi, investicije i zapošljavanje, jer privatni preduzetnik, za razliku od države, mora da posluje tako da ne stvara gubitke.

U tekstu se naglašava i da nijedan privatni preduzetnik neće zapošljavati radnike ako ga država i propisi dovedu u poziciju da time ugrozi sopstveni posao. Brkić ocenjuje da se u programu zanemaruje osnovno pravilo tržišta, da nova radna mesta nastaju tamo gde postoje produktivnost, profitabilnost i prostor za rast, a ne administrativna naređenja.

Posebno je oštar u oceni da se iza „Programa za radnike” prepoznaje pokušaj oživljavanja starih ideoloških obrazaca, u kojima se privatni kapital posmatra kao problem, a država kao glavni arbitar u privredi. Po Brkićevom tumačenju, takav koncept više liči na zakasneli povratak samoupravljanju nego na program moderne Srbije.

On je naveo da je „Program za radnike” deo šireg predizbornog paketa studentskog pokreta, ali da po sadržaju podseća na dokumente iz perioda socijalističke Jugoslavije, a ne na platformu koja bi mogla da privuče investicije, podstakne preduzetništvo i otvori nova radna mesta.

Brkić zaključuje da studentsko-blokaderski program ne može biti osnov za razvoj, jer je zasnovan na pogrešnoj premisi da je radnik centar moderne ekonomije na način na koji je to zamišljala stara socijalistička ideologija. Umesto da ponudi rešenja za veću produktivnost, inovacije i konkurentnost, program, po njegovoj oceni, vraća raspravu u vreme kada su marksizam i samoupravljanje bili temelj ekonomskog razmišljanja.

Ovom analizom jedan od najpoznatijih ekonomskih komentatora bliskih opozicionom javnom prostoru praktično je potvrdio da ekonomski deo studentsko-blokaderske agende nije usmeren ka jačanju privrede i privatnog sektora, već ka modelu u kome bi država ponovo preuzela ulogu glavnog regulatora, nadzornika i raspodeljivača u ekonomiji.