Техерану Ормуз важнији од атомског оружја

Све ће „на крају бити добро”, односно све ће „доћи на своје место”, оценили су јуче, у одвојеним изјавама председник САД Доналд Трамп и Мохамед Багер Галибаф, председник иранског парламента и водећи представник Техерана у текућим мукотрпним мировним преговорима сукоба у Персијском заливу. Али, то шта је „добро” за Вашингтон, односно шта би било „све на свом месту” за Техеран јуче је деловало прилично далеко једно од другог. Барем ако је судити према драматичном развоју (не)прилика на терену и прилично опречним (оком викенда ревидираним) захтевима Америке и Ирана за окончање сукоба.

Председник САД јуче је Американцима и целом свету поручио: „Иран заиста жели договор. Биће то добар договор за САД, и оне који су са нама. Само седите, и опустите се. Све ће на крају испасти добро. Увек буде тако.” Амерички лидер је притом истакао да било какав будући договор са Ираном подразумева да Техеран никада неће моћи да има нуклеарно наоружање; да пловидба Ормуским пролазом буде слободна и без икаквих „тарифа”, док никакав ирански „замрзнути новац” по белом свету неће бити враћен Техерану пре него што режим Исламске Републике не прихвати све услове Вашингтона.

Дан раније ирански шеф дипломатије Абас Аракчи нагласио је да су „дијалог и размена порука (између Вашингтона и Техерана) у току, и да су спекулације све што се изговара док коначни договор не буде постигнут”. У недељу вече, Јадола Џавани, заменик политичког команданта Иранске револуционарне гарде (ИРЦГ), , како јављају новинске агенције, поручио је да је контрола над Ормуским пролазом за Иран „стратешки важнија од нуклеарног наоружања, зато што омогућава Ирану да казни агресоре”.

У међувремену, ко, где и како формулише иранску преговарачку позицију доведено је у једном моменту у сумњу, након (касније демантованих) гласина да је председник Масуд Пезешкијан поднео оставку, наводно због пренаглашеног уплива ИРЦГ у одлучивање. А онда Есмаил Багеи, портпарол иранског МИП-а, као да је подигао улог у преговорима Вашингтона и Техерана, ставом да је прекид ватре у Либану „неодвојиви чинилац” било каквог коначног споразума о окончању сукоба САД и Ирана. Према Багеију „израелски режим ескалира нападе на Либан кршећи раније примирје”. И Американци крше примирје, оценио је јуче Мохамед Багер Галибаф, председник парламента Ирана. По њему, америчка поморска блокада Ормуског мореуза и ескалирајући напади Израела на Либан представљају „јасне сигнале да се САД не придржавају прекида ватре” који је на снази од 7. априла. „Сваки избор има цену, и рачун кад-тад стиже. Све ће доћи на своје место”, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс” изјаву Галибафа. Играју ли Вашингтон и Техеран на ицрпљивање противника и колико би то могло да кошта „колатералне жртве”, отворено је питање.

У међувремену, у медијима се појавила верзија како је протеклог викенда кршен америчко-ирански договор о прекиду ватре. Наиме, најновије оружане чарке у Персијском заливу кренуле су након иранског обарања америчког војног дрона. Према Централној команди војске САД, тај беспосадни ваздухоплов погођен је „док се кретао над међународним водама”, док ИРЦГ тврди да је дрон „зашао у ваздушни простор Ирана са циљем непријатељског деловања”. Убрзо потом, Американци су, према саопштењу Централне команде војске САД, том приликом извршили „одмерена и намерна самоодбрамбена дејства” на радаре, телекомуникационе инсталације и лансирне рампе за дронове поред иранског града Горук и на острву Кешм надомак Ормуског пролаза.

ИРЦГ је затим извршиo, како су навели, осветнички напад на „једну америчку базу у региону и уништиo све означене циљеве”, не прецизирајући локацију мете. Генералштаб Кувајта јуче је потврдио (други пут у последњих седам дана) да је поново активирао одбрану против непријатељских дронова и ракета. Истовремено, Министарство спољних послова Кувајта је осудило „гнусне иранске ударе” на војне базе у Кувајту, уз оцену да је реч о „опасној ескалацији”. Званични Кувајт је истакао да задржава право да предузме „све мере неопходне за очување безбедности и одбрану територија у складу са међународним правом, Повељом УН и релевантним резолуцијама Савета безбедности”. Јуче су одјекнуле три јаке експлозије у стратешкој иранској луци Бандар Абас, а шта је њихов узрок није било познато у време закључења овог издања „Политике”.

У тој неизвесности у вези са даљом судбином снабдевања светског тржишта стратешким енергентима из Залива, цене барела на петроберзама поново су јуче биле у осетном порасту (након што су прошле седмице пале 11 одсто после најава да је на помолу договор САД и Ирана). Барел „брента” коштао је 93,9 америчких долара, док је лака тексаска нафта достигла 90,24 долара.