Како су биране књиге за откуп

Резултати откупа књига Министарства културе Републике Србије за издања објављена у 2006. години, који је спроведен уз модел и логистичку подршку Народне библиотеке Србије, званично су саопштени почетком овог месеца, међутим, од тада незадовољство издавача не јењава. Подсетимо да су издавачи од почетка били врло незадовољни откупом књига за 2006. годину, који је изразито каснио због усвајања републичког буџета. Затим је конкурс поништен, и организован је сасвим нови због којег је Министарству требало слати по три нова бесплатна примерка књига које се нуде за откуп. Сада су издавачи незадовољни самим исходом откупа и изабраним насловима.

Могло би се рећи да се увек љути онај који губи, и да је приликом сваког претходног откупа незадовољства и те како било – или због сукоба интереса у саставу комисије, или због сталног кашњења новца (или због искључиве превласти откупљене белетристике). Али, овога пута дискутабилан је избор књига.

За откуп за 2006. годину средства су обезбеђена из Националног инвестиционог плана, на конкурс се пријавило 225 издавача са 2727 наслова, у ужи избор комисије ушло је 116 издавача са 481 насловом. Укупно је откупљено 126.396 примерака књига. На ранг листи издавача према вредности откупљених књига предњачили су "Евро-Ђунти", "Младинска књига" – Београд, "Плато", Завод за уџбенике и "Прометеј". У избору књига учествовала је комисија у саставу Ивана Димић, председница, Борислав Радовић, Донка Шпичек, Милан Вукомановић и Радиша Секуловић, док су Милан Влајчић и Аљоша Мимица били спречени да учествују у раду комисије (то је већ прва замерка – комисија је радила у крњем саставу).

За 2006. годину спроведен је модел Народне библиотеке Србије, који је био заступљен само још једном, и то у откупу за 2003. годину. Према том моделу врши се двостепена селекција; први пут, стручна комисија именована у Министарству културе бира наслове са ширег списка књига које су понудили издавачи и увршћује их у пет области домаће и преведене књижевности, друштвених наука, уметности и културе и дечје књижевности. Са тог, новонасталог и суженог, списка библиотеке бирају по колико хоће примерака неког наслова, али под условом да је тај избор обухватио најмање четири категорије.

Зашто су заобиђени

Суштина овога модела, према речима надлежних из Министарства културе и из НБС, јесте да је организован због библиотека, а не због издавача, и да је спроведен у циљу децентрализације избора и подстицања врхунских културних и образовних вредности. Да ли је то тако ако библиотекари већ бирају са неког суженог списка, и када су и сами организатори откупа овакав систем оценили као "дириговану слободу"?

Сетимо се како је то било 2003. године када је био примењен модел откупа НБС. Тада је од укупно 2512 наслова од 240 издавача, комисија направила избор од 362 наслова, од 105 издавача. На првом месту била је "Народна књига", а следили су "Клио", "Просвета", "Креативни центар", "Моно и Мањана", "Дерета" и "Стубови културе". Међутим, Министарство културе и медија Републике Србије за целу 2003. годину (пролећни и јесењи откуп књига) издвојило је укупно 340 милиона динара.

Добра вест је да је ове године откупљено више од пет наслова Издавачке књижарнице Зорана Стојановића из Новог Сада, издавачке куће која је врло лоше пролазила приликом претходних откупа. Међу тим књигама су наслови: "Доба Константина Великог" Јакоба Буркхарта, "Да ли смо сишли с ума или докажи да си Србин" Душана Кецмановића, "Опонашање Бога. Интимна историја Кантове филозофије" Ивана Вуковића, и други.

Пре две године, критикујући културну политику Министарства културе,

Зоран Стојановић је говорио да речитије говори списак књига које нису откупљене, а биле су понуђене. Ове године, на пример, нису откупљени романи Срђана Ваљаревића и Мирјане Митровић, који су били у најужем избору за НИН-ову награду. Није откупљена, на пример, ни одлична, врло информативна студија "Вил из Стратфорда, како је Шекспир постао Шекспир" Стивена Гринблата, у издању "Порталибриса". Набрајање може да потраје до тренутка када се запитамо зашто су ове књиге мање вредне од оних откупљених, међу којима је и "Сексуалност и друштво код православних Словена" Ива Левина, у издању Bookbridge, центра за дистрибуцију (иначе овај дистрибутер, а не издавач, на седмом је месту по броју откупљених примерака). Зашто је више књига откупљено од "Дневника – новине и часописи" из Новог Сада, од рецимо "Паидеје" којој је издаваштво једина делатност? Зашто је Самиздат Б92 готово потпуно заобиђен, зашто на пример нису од "Лагуне" откупљени наслови Зорана Живковића, који је један од наших најпревођенијих писаца? Зашто нема издавача дечје литературе "Бук Марсо" или "Белог пута"?

Куповано скупље

Сваке године издавачи су из неког разлога незадовољни републичким откупом књига, али зато откуп који организује Скупштина града Београда редован је и тачан, из године у годину повећава број књига приспелих у 17 београдских библиотека, а некада је тај број откупљених књига већи и за 50 одсто на годишњем нивоу.

У оквиру републичког откупа ранијих година улагане су жалбе да су неки издавачи "билдовали цене" својих књига, а ове године може се приметити да су куповане скупље књиге. На ранг листи издавача према вредности откупљених књига друга је "Младинска књига", а на ранг листи према броју откупљених примерака уопште је и нема међу првих 20. То значи да је њених пар енциклопедија врло скупо плаћено.

Откуп књига за републичке библиотеке врло је важан, не само због увећања и квалитета њиховог фонда, већ и као израз духовне климе једне културе. Зато је неопходна разрађена културна политика, усвајање Закона о култури, као и Правилника о откупу књига. Читаоцима треба понудити не само књиге за високо образовање, већ и популарну белетристику, а библиотека је место где треба да постоји ширина таквог избора.