Како променити професију

Према подацима из децембра прошле године, у Србији је око 162.000 незапослених било старије од 50 година, или 22,2 одсто од укупног броја незапослених.Међу овим старијим незапосленим,44одсто нема средње образовање,око 47одсто је са средњом, аосам процената са високоми вишом школом. Међу педесетогодишњацима без посла су економски техничари, продавци, матуранти гимназије, аутомеханичари, помоћни дактилографи, бравари, возачи друмских возила, произвођачи биља, произвођачиодеће, текстилци, јер семало траже.

Највишеих је међу незапосленима у Београду, око 30 одсто, тако да је скоро сваки трећи на евиденцији службе за запошљавање у главном граду – у шестој деценији живота. Висок проценат је и у Суботици, Новом Саду, Пожаревцу, Крагујевцу (од 24 одсто до 25 одсто). Насупрот томе су општине Нови Пазар, Врање, Пријепоље, Прокупље, Сомбор у којима је удео старијих мањи – од 12 до 17 процената. Ове разлике зависе од демографских кретања, али и од збивања на локалном тржишту, јер педесетогодишњаци долазе на берзу као технолошки вишак из предузећа у процесу преструктурисања. То је случај са радницима ИМ „Раковица”, Индустрије обуће ,,Београд”, „Универзал – Искре”, крагујевачког „21. октобра” и „Заставе”, нишке „Електротехне”, „Прогреса”, Робних кућа „Београд” и многих других колектива широм Србије... Гашење послова у машинској и текстилној индустрији и слабе могућности за запошљавање на сличним пословима главни су разлог за натпросечну заступљеност старијих у занимањима која се не траже. Међу њима су и помоћни дактилографи, 42 одсто незапослених старије је од 50 година.

Ради бржег запошљавања ових лица, Национална служба за запошљавање нуди три основна програма подршке: обуку за активно тражење посла, преквалификацију и доквалификацију и субвенције за ново запошљавање, започињање сопственог бизниса или радно ангажовање кроз јавне радове.

Финансирамо и програме преквалификације и доквалификације. Курсеви се организују за занимања која се траже, а око 50 одсто учесника се обучава у компанијама, уз гарантовано запослење након промене занимања. Старији незапослени су мање заинтересовани за преквалификацију: у прошлој години само је стотину било укључено у ове програме, и то за занимања: заваривачи, тесари, паркетари, неговатељице, геронто-домаћице...

Не може се рећи да имамо навику да мењамо професију. Док у ЕУ сваки запослени у току радног века промени, у просеку, пет радних места, код нас се још увек очекује да останемо на истом послу докле год радимо.

Други разлог за слабије интересовање педесетогoдишњака за преквалификацију је „рад на црно”. Процењује се да око 30 одсто оних који су на евиденцији незапослених имају неки додатни приход. Зато неки од њих и одбијају посао за „малу” плату.

Године живота су за педесетогодишњаке ограничавајући фактор за запошљавање, јер већина послодаваца жели да упосли млађе. Ализа неке послодавце старост радника није отежавајућа околност. Специфична ситуација је у Мађарској, где су због изузетног дефицита заваривача запошљавали и пензионере. У Чешкој смо посредовали за металоглодаче-борверисте и аутолакирере, у Немачкој за паркетаре. У Италији су тражили наше раднике, али у предности су били старији, породични људи, с великим радним искуством. У оваквим понудама већу шансу за рад имају лица која су „испекла занат” и у том смислу искуство јесте предност, а не мана.

Нажалост, оваквих понуда нема много и за већину педесетогодишњака данас је тешко да нађе посао.

Запослени који изгубе посао углавном имају право на новчану накнаду – од три до 24 месеца – у износу од 50 до 60 одсто њихове просечне зараде, с тим да накнада не може да буде мања од минималне зараде (тренутно 14.000 динара), а ни већа од просечне зараде у републици (35.500 динара).

Директор сектора за посредовање у запошљавању и планирању каријере Националне службе за запошљавање