Пресуда озваничила етничко чишћење

Од нашег сталног дописника
Загреб – Док се на суђењу тројици хрватских генерала у Хагу распреда да ли је било или није етничког чишћења српског становништва у Хрватској – што службена Хрватска не признаје, (осим неких објективних појединаца) – српски недељник из Загреба „Новости” (издају га Српско народно веће и Заједничко веће општина из Вуковара) објавио је преко целе прве стране копију решења суда у Осијеку које управо „озакоњује” такво етничко чишћење.

Суштина овог судског решења је у томе што документовано говори о хрватском правосуђу и наравно његовом односу према националној заједници Срба, којој је у Хрватској уочи протеклог рата и само пола године после доласка на власт Фрање Туђмана и његове ХДЗ тзв. Божићним Уставом 1990. незаконито одузет дотадашњи статус равноправног народа који су одлуком Сабора имали још негде од половине 19. века.

Уз то што могућност прогона напросто не постоји као казна у кривичном законодавству Хрватске (а тада је Хрватска још формално била у саставу СФРЈ, па поготово није могла бити донета судска одлука о прогону у Србију), овај судски документ је и занимљив јер се ради о „колективном решењу” – прогону породице Вуковић – а не решењу донетом на основу утврђене евентуалне индивидуалне кривице, што је нормално и уобичајено у свим правосуђима. Тиме се само потврђује и документује тадашња политика колективног прогона и етничког чишћења Срба у Хрватској од стране нове власти.

Судско решење, међутим, и није могло бити индивидуализовано пошто против брачног пара Вуковић није спроведен никакав истражни или кривични поступак, већ су једноставно – како се то тада масовно радило – проглашени и означени као „државни непријатељи” и неподобни грађани. На основу таквих „пресуда” могло им се одузети све што су имали, па је таква судбина убрзо задесила и Вуковиће, који су иначе у поодмаклој животној доби (тада већ зашли у 70-те) у свом окружењу били познати као мирни грађани који се нису бавили никаквом политиком и нису са другима улазили у сукобе.

Следећих дана по пријему овог решења у стан су им почели да долазе хрватски војници у мањим и већим групама и стално их питали шта још чекају. Дана, 12. децембра (рок им је дат до 20. децембра) дошла су два војна полицајца и наредила им да узму шта могу да понесу и одмах напусте стан, Осијек и Хрватску. У две врећице су ставили најнужније личне ствари, возом стигли до Славонског Брода, пешке прешли мост у Босански Брод и одатле отишли за Београд. Били су прогнани.

Познати загребачки адвокат Анто Нобило, који је забележио успехе и на хашком суду, запрепашћен је оваквим судским решењем, о чему у „Новостима” каже:

„Овакав тип решења никад у животу нисам видео, премда сам се доста бавио кршењем закона у време последњег рата. Кршење закона, насиље па и етничко чишћење у правилу су се остваривали са што мање трагова и без писаних докумената, јер су починиоци били свесни да раде нешто незаконито. У овом случају свакако се ради о правном насиљу и противзаконитом акту”.

Прогнан и опљачкан Михајло Вуковић, који данас има 86 година, и даље живи у Србији, у међувремену је супруга Љуба преминула, а он покушава барем да поврати и под условима као и остали грађани откупи отети стан у Осијеку. До данас, међутим, од тога нема ништа, а да би ова фарса била апсурднија хрватско правосуђе се у одбијању његових оправданих захтева позива на – право.

Наиме, када је прогнан с оним невероватним решењем истражног судије, после неколико година је донето и судско решење којим му се одузима станарско право зато што стан није користио дуже од шест месеци и то неоправдано! На сличан начин, подсетимо, у Хрватској је отето више хиљада станова (према подацима организација за људска права преко 24.000) и држава уопште не намерава да их врати као што је то већ урађено у БиХ, већ само мањи број и „на капаљку” преко тзв. програма о стамбеном збрињавању оних најупорнијих који су се вратили у Хрватску и потуцају по разним смештајима.

Пресуда о одузимању станарског права достављена му је 2003. године и он је одмах сутрадан уложио жалбу, али му је она одбијена с образложењем да је неправовремена, односно да је истекао рок, јер је пресуда донета још 1996. године. Осјечки суд се, ето, чврсто држи правних норми – да није трагично, могли би смо се смејати.

Радоје Арсенић

--------------------------------------------------

Прогнани с образложењем

Овај јединствени судски документ донет 8. октобра 1991. цитирамо уз оригиналне граматичке грешке (мешање ијекавице и екавице итд.):

„Окружни суд у Осијеку, по заповиједи главног стожера, по истражном суцу Шименић Драгана, донио је рјешење да се из Републике Хрватске прогнају у Србију Вуковић Луке Михајло и супруга Љуба, рођена Остојић, Рузвелтова 6 Осијек најкасније до 20. просинца 1991. године, а потом обавијести главни стожер Осијек”.

У образложењу даље пише: „У циљу стварања „Велике Србије” суделовали су у помагању оружане побуне и другим непријатељским дјелатностима управљене на угрожавање уставом утврђеног државног и друштвеног устројства Републике Хрватске, па су тиме починили кривично дјело описано у чланку 236-Ф КЗРХ.

У Осијеку, дана 8. листопада 1991 године”.