Немачки екстремисти пред банкротом

Једној од најекстремнијих странака на немачкој десници, Националдемократској партији Немачке (НПД), прети банкрот. После серије финансијских скандала који су је потресали последњих година уследио је последњи удар – странка је против себе поднела пријаву стручним службама Бундестага. Разлог: постоји „рупа” у финансијским књигама НПД-а за 2006. годину. Незванично се барата податком да је из партијске благајне нестало милион евра.

Овакав потез није неуобичајен у Немачкој. Кривци разних профила, најчешће утајивачи пореза – притерани уза зид – сами себе пријављују властима да би заузврат добили блажу казну. У случају НПД-а, међутим, готово је сигурно да Бундестаг неће бити болећив у изрицању казне с обзиром на то да се ова екстремистичка странка већ одавно налази на нишану немачких власти.

Националдемократска партија Немачке основана је 1964. године, а Савезна служба за заштиту уставног поретка окарактерисала ју је као екстремно десничарску и ставила под стални надзор. У првим годинама постојања НПД је био присутан у парламентарном систему тадашње СР Немачке – искључиво у покрајинским скупштинама – да би временом изгубио утицај и постао минорна политичка групација.

После немачког уједињења НПД је оживео, посебно на локалном и покрајинском нивоу. Главна упоришта постала су му економски неразвијене покрајине на истоку Немачке. На локалним изборима у Саксонији (2004) и Мекленбургу Предњој Померанији (2006) НПД је успео да се пробије у покрајинске парламенте.

Политички програм који НПД усваја 1996. Министарство унутрашњих послова Баварске описује као „националистички, антиуставан и расистички”. У том програму се као циљ истиче обезбеђивање искључиво немачког утицаја на националну економију, политику и културу. Странка се залаже за протеривање странаца из Немачке, поновно увођење марке као националне валуте и иступање из НАТО-а и ЕУ.

Један од основних циљева НПД јесте и ревизија источних немачких граница и успостављање новог немачког „царства”. То претпоставља враћање у немачку државу Шлезије, Источног Бранденбурга, Источне Помераније и Источне Пруске.

Посебно питање је однос НПД-а и неонацистичких удружења. Основни је циљ НПД-а да их окупи, сматрајући их  „оружаном руком” странке.

Посебна прича је садашњи председник НПД-а Удо Фоигт који је на челу странке од 1996. Он је већ више пута оптуживан за финансијске малверзације. Први пут били су спорни завршни партијски рачуни за 1997, 1998. и 1999. годину због чега је странка кажњена са 870.000 евра. Крајем прошле године бивши благајник НПД-а Ервин Кемна је добио затворску казну од две године и осам месеци због проневере страначког новца.

У Берлину је, уз све ово, најављено суђење Фоигту и још двојици високих функционера НПД-а због распиривања расне мржње.

Лидери НПД-а 2006. године, пре почетка Светског првенства у фудбалу, штампали су летак у којем су тражили „чишћење” немачке фудбалске репрезентације од странаца. Посебно је извређан тамнопути репрезентативац Немачке Патрик Овомојела. Фудбалски савез Немачке је одмах поднео кривичну пријаву против функционера НПД-а, али тужилаштву је требало више од две године да се одлучи за покретање судског процеса.

Због опасног десног екстремизма Бундестаг, Бундесрат и немачка влада су 2001. покренули поступак за забрану НПД-а. Овај покушај је „покопан” 2003. године уз образложење Уставног суда да су предлагачи у захтеву користили податке који су прибављени на незаконит начин. Сада је немачка држава добила нову прилику да „среди” НПД тако што ће га драконском новчаном казном гурнути у банкрот.

Жарко Ракић