Роде слећу у Ниш

Од 19 жена које су се подвргле процесу вантелесне оплодње у Гинеколошко-акушерској клиници у Нишу, њих 13 је успело да остане у другом стању, што представља успешност ове методе на нишкој клиници од чак 68 одсто. Лекари објашњавају да се будуће маме осећају одлично и да су одушевљене због тога што им се указала шанса да остваре жељено мајчинство.

Асистент др Дејан Митић, шеф Одсека за стерилитет ГАК Ниш, каже да су ови резултати остварени у другом циклусу програма вантелесне оплодње о трошку државе, а да су им у овом послу помогле колеге из Новог Сада – др Весна Копитовић и Нада Табш.

– Задовољни смо процентом остварених трудноћа, који је висок и за светске стандарде, јер се оваквом методом остварује углавном око 30 одсто трудноћа. У току прошле године преуредили смо простор у којем можемо да радимо вантелесну оплодњу и набавили смо најсавременију опрему за хуману репродукцију, а очекујемо да ускоро добијемо и неопходне сагласности Министарства здравља – истакао је др Митић, додајући на остваривању програма раде четири лекара и два биолога.

Жене које су ушле у програм бесплатне вантелесне оплодње, који финансира Републички завод за здравствено осигурање, изабране су по критеријумима које је прописала стручна комисија Министарства здравља за ову област. Будуће маме су просечно старе 35 година, око четири године су покушавале да добију бебу, а њих десетак је и раније покушавало да остане у другом стању захваљујући вантелесној оплодњи. На листи чекања за ову методу у Нишу се тренутно налази око 100 жена.

Осим помоћи државе брачним паровима који не могу да добију децу, наш саговорник објашњава да одређена средства издвајају и градске власти.

– Град Ниш је једини град у Србији који је одвојио 10 милиона динара као помоћ паровима за укључивање у програм вантелесне оплодње. Нешто су другачији критеријуми од оних које држава прописује, јер нема ограничења у годинама за жене и могу да се пријаве оне које већ имају дете. Парови из Ниша и околине су одушевљени што сада могу и у свом граду да се подвргну програму, јер су раније морали да путују у Београд, као и да издвоје много времена за то. Иначе, много је боље када у поступку жена остане трудна са једном бебом, мада су честе близаначке трудноће – додао је наш саговорник.

Републички завод за здравствено осигурање крајем 2006. године почео је да финансира програм вантелесне оплодње за хиљаду парова годишње. Програму, који се одвија у државним установама – Институту за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, ГАК „Народни фронт”, клиничким центрима у Нишу и Новом Саду, од прошле године су се придружиле и приватне ординације, па се тако један поступак вантелесне оплодње о трошку државе ради и у београдским установама – Специјалној гинеколошкој болници у Господар-Јовановој улици, Специјалној гинеколошкој болници „Ивановић”, Специјалној болници за гинекологију „Јевремова”, Специјалној болници за лечење стерилитета „Интермедикус бис”, Oпштој болници „Медикал центар”, као и Специјалној гинеколошкој болници „Генесис” из Новог Сада.

Програму се могу подвргнути жене које имају проблема са неплодношћу и поред одговарајућег лечења, оне које нису рађале или немају живе деце, морају да имају мање од 38 година, очувану функцију јајника, нормални индекс телесне масе... У цену бесплатног покушаја да на овај начин жена остане трудна укључени су трошкови лекова, анестетика, хормона, медијума, крви и крвних деривата и санитетског и осталог медицинског потрошног материјала, а РЗЗО финансира и основне анализе неопходне да пар буде укључен у програм вантелесне оплодње.

Данијела Давидов-Кесар