Шампионат у четири временске зоне

Као никада до сада, географски положај градова домаћина могао би да утиче на борбу за титулу светског првака у фудбалу, имајући у виду земљописне карактеристике 23. шампионата света, који организују Сједињене Америчке Државе, Мексико и Канада (11. јун – 19. јул). Пре четири године, у Катару, утакмице су се играле у кругу од 35 километара, а сада би нови шампион могао да превали више од 12.000 км на путу до титуле. Рецимо, ако Шпанија, један од фаворита, буде прва у својој групи, до пехара светског првака требало би да пређе 12.593 километра.

На овом историјском мундијалу неће бити Србије, што је мало кога изненадило. Наш фудбал је имао превише промашаја да би се нашао на овом догађају, на којем ће учествовати и Курасао, земља која има мање становника него град Ниш. Било је промашаја и на терену и ван терена (ФСС је чврсто обећао Американцима глас, а онда гласао за Мароко када се одлучивао домаћин шампионата), тако да је овакав епилог логичан.

Светска фудбалска федерација (Фифа) одлучила је пре седам година да прошири мундијал са 32 на 48 репрезентација, што су многи стручњаци критиковали, док су неки у томе видели више политички него спортски потез, односно покушај Ђанија Инфантина да добије гласове на изборима за председника Фифе, почетком 2016. Формат такмичења није се мењао од 1998, а први је на идеју о повећању броја учесника имао Мишел Платини 2013. године, у време док је водио Европску фудбалску унију (Уефа).

Дошло се до тога да ће сада на завршном турниру учествовати безмало четвртина земаља чланица Фифе. Групе су распоређене у 16 градова у три земље – у САД: Далас, Њујорк/Њу Џерзи, Атланта, Канзас Сити, Хјустон, Сан Франциско, Лос Анђелес, Филаделфија, Сијетл, Бостон, Мајами; у Мексику: Мексико Сити, Монтереј, Гвадалахара; и у Канади: Торонто, Ванкувер.

У А групи су: Мексико, Јужноафричка Република, Кореја и Чешка; у Б групи: Канада, Босна и Херцеговина, Катар и Швајцарска; у Ц групи: Бразил, Мароко, Хаити и Шкотска; у Д групи: САД, Парагвај, Аустралија и Турска; у Е групи: Немачка, Курасао, Обала Слоноваче и Еквадор; у Ф групи: Холандија, Јапан, Шведска и Тунис; у Г групи: Белгија, Египат, Иран и Нови Зеланд; у Х групи: Шпанија, Зеленортска Острва, Саудијска Арабија и Уругвај; у И групи: Француска, Сенегал, Ирак и Норвешка; у Ј групи: Аргентина, Алжир, Аустрија и Јордан; у К групи: Португалија, ДР Конго, Узбекистан и Колумбија; у Л групи: Енглеска, Хрватска, Гана и Панама.

Овај шампионат играће се у чак четири временске зоне, са раздаљином између појединих градова већом од 4.000 километара: Ванкувер–Мајами (4.375), Сијетл–Мајами (4.300), Бостон – Мексико Сити (4.500), Лос Анђелес – Бостон (4.180). Поред тога што ће имати 16 репрезентација више, шампионат ће трајати 10 дана дуже него пре четири године у Катару (сада 39 дана, онда 29), а логично, биће и већи број мечева (104 уместо 64) и 12 уместо осам група. За лоптом ће трчати чак 1.248 играча, а два најбоља тима ће до финала одиграти осам утакмица, уместо седам. У поређењу са Катаром, биће три пута више градова домаћина (16 уместо пет), стадиона (16 уместо осам), временских зона (четири уместо једне). Ново је и то што други круг такмичења, нокаут фаза, почиње шеснаестином финала (32 екипе) уместо осмином финала (16 екипа).

Од 1.248 играча, 357 већ има искуство са мундијала, док чак 891 фудбалер дебитује. Разлика између најмлађег и најстаријег играча је већа од 25 година: Крег Гордон (Шкотска) почиње шампионат са 43 године и 162 дана, док Хилберто Мора (Мексико) дебитује са 17 година и 240 дана.

Укупно 22 играча има мање од 20 година, а седморица више од 40, међу њима и једна од највећих звезда светског фудбала, португалски ас Кристијано Роналдо, коме ће ово бити шести мундијал и последња шанса да освоји трофеј. Његов највећи ривал у последњих петнаестак година, у борбама за разна појединачна признања – Лионел Меси – покушаће са Аргентином да одбрани титулу, a за време првенства прославиће 39. рођендан (24. јуна). Поред њих двојице, и мексички голман Гиљермо Очоа улази у историју са рекордним шестим учешћем на највећој смотри светског фудбала.

Четири земље први пут учествују на шампионату. То су Зеленортска Острва, Курасао, Јордан и Узбекистан. На првенство долазе играчи из 449 клуба и 71 националне лиге.

Селектор Гане португалски стручњак Карлос Кеиороз већ пети пут узастопце учествује на шампионатима света (са Португалијом 2010, Ираном 2014, 2018, 2022), по чему се изједначио са нашим тренером Бором Милутиновићем, који је јединствен по томе што је пет различитих селекција водио на мундијалима (Мексико 1986, Костарика 1990, САД 1994, Нигерија 1998, Кина 2002).

Кад је реч о посети утакмицама светских првенстава у фудбалу, на првом месту је и даље шампионат у САД 1994. године, са 3,6 милиона гледалаца на 52 утакмице (просек 69.000), где је финални меч између Бразила и Италије у Пасадени посматрало 94.194 гледаоца.

Кампови 48 репрезентација

За успех на овом највећем фудбалском шампионату свих времена важан је био и одабир тренинг кампа. Са тако много дугих путовања и промена временских зона, свако је покушао да се смести тамо где ће и локални услови и транспорт ка стадионима бити најлакши.

Фудбалски кампови су углавном резервисани само за први део такмичења (11–27. јун). Ево где су смештене све селекције на шампионату: Алжир (Лоренс, Канзас Сити), Аргентина (Канзас Сити), Аустралија (Окланд, Калифорнија), Аустрија (Санта Барбара, Калифорнија), Белгија (Рентон, Вашингтон), Босна и Херцеговина (Сент Луис), Бразил (Њујорк и Њу Џерзи), Канада (Ванкувер), Зеленортска Острва (Тампа), Колумбија (Гвадалахара, Мексико), Хрватска (Александрија, Вирџинија), Курасао (Палм Бич), Чешка (Менсфилд), ДР Конго (Тексас), Еквадор (Колумбус, Охајо), Египат (Вашингтон), Енглеска (Канзас Сити), Француска (Волтам, Масачусетс), Немачка (Винстон-Селем, Северна Каролина), Гана (Смитфилд, Род Ајланд), Хаити (Њу Џерзи), Иран (Тускон, Аризона), Ирак (Вајт Салфур Спрингс, Западна Вирџинија), Обала Слоноваче (Честер, Пенсилванија), Јапан (Антиоч, Тенеси), Јордан (Портланд, Орегон), Мексико (Мексико Сити), Мароко (Баскинг Риџ, Њу Џерси), Холандија (Канзас Сити), Нови Зеланд (Сан Дијего, Калифорнија), Норвешка (Северна Каролина), Панама (Онтарио), Парагвај (Сан Хосе, Калифорнија), Португалија (Палм Бич, Флорида), Катар (Санта Барбара, Калифорнија), Саудијска Арабија (Остин, Тексас), Шкотска (Шарлот), Сенегал (Пискетвеј, Њу Џерси), Јужноафричка Република (Пачука, Мексико), Јужна Кореја (Гвадалахара, Мексико), Шпанија (Чатануга, Тенеси), Шведска (Фриско, Тексас), Швајцарска (Сан Дијего, Калифорнија), Тунис (Монтереј, Мексико), Турска (Меса, Аризона), САД (Ирвин, Калифорнија), Уругвај (Плаја дел Кармен, Мексико), Узбекистан (Мариета, Џорџија).