Руперт Мардок као опозиционар у Грузији

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. новембра - Не верујем у чуда али да их има - има их, изрека је једног глобалисте која налази примену у разноврсном ангажману Американаца на Кавказу. У Грузији су се, наиме, толико испреплетале акције њених актера да испада да делују међусобно супротно, па да власти у Тбилисију у њима виде не само главне савезнике него и опасне противнике.

Медијски магнат Руперт Мардок осумњичен је, тако, да ради - против тамошњег пријатеља својих пријатеља у Белој кући. Поједностављено: грузијски председник Михаил Сакашвили - који је у Вашингтону виђен као регионални "шампион демократије и отпора утицају Москве", сматра да је Мардокова телевизијска станица Имеди (нада) "подстицала државни удар" и да чак представља "оруђе Кремља", па јој је због тога забранио рад. "Катанац" на ту станицу стављен је у оквиру проглашеног ванредног стања, после опозиционих немира. Оно је, по "савету" Американаца, прошлог петка укинуто, али засад није уважен и други захтев вашингтонског специјалног изасланика за тај "случај", да се Мардоковој телевизији одобри да поново емитује програм - извештава данас такође "Њујорк тајмс" у ексклузивном напису.

Вашингтонска дипломатија, наставља лист, настоји да "шармира и одобровољи Сакашвилија, опозицију и Имеди да потисну неслагања и успоставе мир". С тим циљем је у Тбилиси долетео високи функционер Стејт департмента Метју Бриза, издејствоваваши укидање ванредног стања. Изразио је и наду да ће "ускоро" прорадити и грузијски телевизијски "партнер из Америке" (Мардок је Аустралијанац који има и држављанство САД) који је "један од највећих светских медија свих времена"…

Руководство Имедија поручује - да себе не сматра опозиционом станицом и да нема никакве везе са Русима. Оснивач те станице и један од њених главних акционара и најбогатији Грузијац Бадри Патаркатсишвили није пријатељ руског председника Владимира Путина, али је израстао у једног од главних противника Сакашвилија, па чак планира да му буде конкурент на председничким изборима заказаним за 5. јануар - предочава њујоршки дневник.

Патаркатсишвили је уз то, додаје се, ортак Бориса Березовског, "руског олигарха који као Путинов непријатељ живи у егзилу у иностранству". Али, закључује "Тајмс", из целог замешатељства би могао да "профитира" управо Путин - коме се као противници представљају сви поменути актери - у његовом напору "да поврати контролу Москве над кавкаским регионом" где "расте утицај САД". Повезивање Сакашвилија с Вашингтоном, чак и у петролејским аранжманима, Москва је доживела као "иритацију", оцењује се у напису, уз слутњу да је она стога "подстакла сепатаратистичке побуне у Грузији (Абхазија и Јужна Осетија) и ограничила међусобну трговину.

У целини гледано, грузијски "случај", по овој верзији, испољава бар три шире карактеристике. Прво, да Америка има све веће проблеме са својим савезницима, у Грузији (где је осудила ванредно стање), као и у односима са ирачком владом и пакистанским председником, којима такође замера на помањкању демократичности. Друго, да крупан бизнис, у овом случају медијски, почиње да све више утиче на националне и интернационалне односе. И треће, да се догађаји повезују и кад се инсистира да се ради о "јединственим случајевима који неће утицати на друге"…