Лазаревић: НАТО је признао немоћ

На челу Штаба, а потом Приштинског корпуса, командант одбране Косова и Метохије у пролеће 1999. године генерал Владимир Лазаревић много пута је за „Политику” говорио о агресији НАТО-а на нашу земљу и Кумановском споразуму. И овога пута одазвао се нашем позиву.

„После неуспеха акција у покушају копненог продора НАТО-а на територију Југославије преко Јуничких планина и Кошара, у Пентагону је осмишљена нова операција под називом ’Стрела’. Планиран је брз упад у нашу земљу преко Паштрика ка Призрену, са намером да се изврши расецање одбране јединица Приштинског корпуса и упад на југословенску територију како би наша земља била окупирана и приморана на капитулацију. Отпор и снага одбране Приштинског корпуса, међутим, били су величанствени и нису се могли сакрити. Два дана узастопце после неуспеха, 1. и 2. јуна, у дневном издању на насловним странама ’Вашингтон поста’ објављена је сензационална вест о збивањима током првог оружаног напада на једну суверену земљу после Другог светског рата на тлу у Европи: ’Немоћ – операција НАТО-а под именом Стрела, планирана у Пентагону, претворена је у кашу’”, сећа се и прича за наш лист генерал Лазаревић.

Управо је неуспех акције „Стрела” три дана касније условио, каже наш саговорник, заказивање састанка у Куманову.

„Добили смо информацију 3. јуна да се инсистира на примирју. Због наше успешне одбране и очигледне, али и признате немоћи агресора, НАТО и УН покренули су иницијативу да се хитно и без одлагања састану њихове и државне делегације СР Југославије. Већ за 5. јун договорен је сусрет на неутралном терену, на крајњем северу Македоније и недалеко од наше карауле ’Ђенерал Јанковић’. На део наше делегације која је кренула из Приштине, у којој сам био и ја, кроз Катаничку клисуру, у зору тог 5. јуна, организована је заседа – терористи ОВК су нас напали и покушали да нам онемогуће пролаз. Успели смо да разбијемо терористе, а у борби је погинуо један наш официр и двојица су рањена. Ни данас се не зна како су и од кога терористи сазнали да смо кренули на преговоре”, оценио је Лазаревић.

У Караули „Ђенерал Јанковић”, каже, прихватио је генерале Ковачевића, Кргу и друге. „Пребацили смо их на потез између Прешева и Куманова, где је директно из Београда стигао остатак наше државне делегације. Уз констатацију да је ’ситуација врло тешка’, показан ми је документ на енглеском језику у којем се наводи закључак да је неопходно да се одмах наша војска и полиција изместе са територије КиМ. За мене је то било неприхватљиво и затражио сам и добио дозволу да се вратим на командно место у Приштинском корпусу и да руководим даљом одбраном земље”, навео је Владимир Лазаревић.

Ипак, већ шестог јуна у француској војној бази на аеродрому „Аџи тепе”, поред села Блаце, на неколико километара од Куманова, почели су четвородневни преговори државне делегације СРЈ и представника УН и НАТО-а, који су резултирали потписивањем Кумановског споразума.

„У саопштењу које смо добили те ноћи наведено је да су најзначајније одлуке Кумановског споразума биле прекид свих непријатељстава између снага НАТО-а и јединица Војске Југославије и српске полиције, измештање ВЈ и припадника МУП Србије са простора Косова и Метохије у периоду од наредних 11 дана – најкасније до 20. јуна у поноћ, успостављање зона безбедности између Косова и Метохије и централне Србије и, посебно, неодложна обавеза, коју преузимају УН, односно Кфор, за неодложно и хитно разоружавање припадника и расформирање илегалних јединица и формација такозване ослободилачке војске Косова. И посебно је наглашено да ће Копнена зона безбедности (КЗБ) бити од пет и Ваздушна зона безбедности (ВЗБ) од 25 километара”, истакао је генерал Лазаревић.

Савет безбедности Уједињених нација је 10. јуна 1999. године усвојио Резолуцију 1244. У њој је, поред свега осталог, децидирано наведено да су „Косово и Метохија саставни део Србије; да СР Југославија и Србија имају пун суверенитет над КиМ; да је обавезно потпуно разоружавање такозване ОВК; да се мора пронаћи искључиво мирно решење за Косово и Метохију и да се гарантује мир на територији целе СРЈ”.

„До данашњих дана наша земља испуњава све своје преузете обавезе из Кумановског споразума, као и све оне из каснијег периода... Али ’друга страна’ као да се ни на шта није обавезала”, закључио је генерал Лазаревић.

Ли Минг: Позивамо Савет безбедности УН да се спроведе Резолуција 1244

Амбасадор Кине у Србији Ли Минг поручио је јуче да ће Пекинг наставити да подржава Србију у Уједињеним нацијама и позвао Савет безбедности УН да спроведе Резолуцију 1244, као и да се наставе дијалог и разговори. „То је један од кључних принципа који све земље света треба да поштују и да уважавају заједничке интересе”, рекао је амбасадор Кине за РТС, пренео је Танјуг. Ли Минг је указао да Кина и Србија једна другој пружају снажну подршку у питањима од националног интереса. „Кина је један од сталних чланова Савета безбедности Уједињених нација и увек се придржавамо принципа поштовања суверенитета и територијалног интегритета. Сви знамо колико је територијални интегритет важан за наше земље и зато једни друге подржавамо, како билатерално тако и на међународном нивоу”, поручио је Ли Минг.

Морамо да се држимо међународног права

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је јуче поводом 27 година од усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) да је важно подсетити се да међународно право не може бити ствар избора и политичке погодности и истакао да су сталним кршењем те резолуције озбиљно нарушена права Срба који живе у АП КиМ, али и Републике Србије у целини. Шеф српске дипломатије се на друштвеној мрежи „Икс” осврнуо на обележавање годишњице од усвајања те резолуције и навео да Србија штити универзалне вредности. „Када се обавезујуће одлуке Савета безбедности УН поштују селективно, не слаби само позиција Србије, слаби поверење у читав међународни поредак. Право које не важи једнако за све, престаје да буде право. Штитећи своју позицију, Србија штити универзалне вредности”, написао је Ђурић на мрежи „Икс”.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је да је Резолуција 1244 СБ УН, којом је потврђен суверенитет и територијални интегритет тада СРЈ и њене наследнице Србије у АП КиМ, наша тапија на којој морамо да инсистирамо и да се држимо међународног права, принципа и норми УН. Он је за ТВ Прва рекао да смо ми по територији мала земља, али да зато морамо да се држимо тих принципа, јер без обзира на то какво је стање у свету, где сада „сила бога не моли”, морамо да се вратимо на свој курс јер ће они морати да се врате на поредак међународног права. „Једино тако свет може да опстане”, нагласио је Петковић.