Региони – шанса за бржи развој

Предложена подела на регионе искључиво служи за статистику и утврђивање нивоа финансијске помоћи после приступања Европској унији и није ни у каквој вези с било каквом политичком или територијалном поделом – тврди Огњен Мирић, координатор за фондове ЕУ у Влади Србије. Тиме он, заправо, негира поједине ставове изнете у јавности, према којима регионална подела Србије доводи до слабљења и разбијања земље. Ови региони заправо су „скројени” за то да би Србија директно могла да повуче средстава из фондова Уније.

Мирић, за „Политику”, наглашава да је Србијапотписивањем ССП-а преузела обавезу успостављања региона, према тзв. НУТС класификацији, у року од четири године. Судећи према недавној изјави министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића, коначна верзија закона о регионалном развоју – којим се предвиђа формирање седам региона (Војводине, Београда, западног, источног, централног, јужног и региона Косова и Метохије) –биће завршена до краја овог месеца, а закон усвојен у парламенту до средине ове године.

Доктор Нађа Ћук, из Канцеларије Савета Европе у Београду, објашњава да се термин „регион” у Европи данас односи на различите облике територијалне организације државе. Иако нема јединственог „европског” модела регионализације, искуства западноевропских држава послужила су за израду такозваних НУТС-а, статистички дефинисаних ЕУ региона. Илустрације ради,она наводи да НУТС један одговара параметрима федералних јединица, НУТС два италијанским или шпанским регионима, односно аутономним заједницама, а НУТС три представља различите видове асоцијација локалних самоуправа, као што су департмани у Француској, удружења општина у Португалији или области у Шведској.

Чињеница да су региони корисници фондова ЕУ пресудно је, како каже наша саговорница, утицала на земље централне и источне Европе да трансформишу своје државне структуре.

Шта је суштина регионалне политике ЕУ и како су њене државе искористиле шансу за бржи развој коју им пружа заједничка каса? Основни циљ те политике ЕУ је, каже Мирић, „да преноси ресурсе из богатих у сиромашније регионе путем тзв. структурних фондова”, који су, иначе, доступни само чланицама ЕУ. Из тих фондова финансира се образовање, инфраструктура, животна средина, конкурентност.

Главни критеријум који регион мора да испуни како би могао да прими помоћ ЕУ, према његовим речима, јесте да је регионалниБДП нижи од 75 одстопросека Уније, а и стопа незапослености, такође, важан је показатељ развијености неког региона.

–Многи од региона „старих” држава чланица изгубили су могућност коришћења средстава структурних фондова после приступа нових десет чланица због спуштања просека БДП-а ЕУ, на коме се темељи одређивање региона који могу да користе структурне фондове – каже Мирић додајући да су данас најнапреднији региони у ЕУ Лондон, Брисел и Хамбург.По становнику, у Лондону је БДП чакдевет пута виши него у најсиромашнијим регионима у Румунији.

Поделом „на економско-статистичке територијалне јединице”,каква, дакле, постоји у оквиру држава ЕУ, Србија, заправо, иде у сусрет регионалној политици ЕУ. Као потенцијални кандидат, она данас користи средства из два од пет програма ИПА (Инструмента за претприступну помоћ) и то за развој институција и прекограничну сарадњу. Када буде имала статус кандидата отвориће јој се још три компоненте ИПА: за регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој. Будући да свака ИПА компонентаодговара неком од структурних фондова намењених државама чланицама, Мирић истиче да циљ ИПАније само пружање помоћи него и „учење” правила и увођење нових прописа како би се осигурало да после приступа Унији држава искористи средства која су за њу предвиђена.

–Изузетноје важно што ће припреме за коришћење остале три ИПА компоненте започети у првој половини ове године. Истовремено с припремама за статус кандидата за чланство, припремамо се и за ИПА компоненте које су доступне искључиво државама кандидатима – каже он.

Иначе, да би Србија посредством региона могла из структурних фондова ЕУ да повуче знатна средства, да је чланица Уније, показују следећи подаци. Од 2007. до 2013. године за подршку најмање развијеним чланицама ЕУ одвојено је 282,8 милијарди евра. Бугарској је намењено око 6,7 милијарди евра, Словачкој 11,3 милијарде евра, Словенији 4,1 милијарда евра, Пољској 22,1 милијарда евра. Према тренутним проценама, на 12 нових чланица (примљених у ЕУ од 2004) –које, иначе, чине мање од четвртине укупне популације ЕУ –у овом раздобљу биће утрошено око 51 одсто укупног буџета намењеног регионалном развоју.

Од 2000. до 2006. године, на те фондове за развој чланица потрошена је готово трећина европског буџета,а највећи корисници су били Грчка, Шпанија, Португал, Ирска, јужна Италија и источни део Немачке.

Шта су европски фондови значили, рецимо, за Шпанију ближе је представљено пре две године и у Београду. На семинару о програмирању и управљању европским фондовима изнет је податак да је Шпанија годинама била највећи корисник европске касе и да је, захваљујући добијеном новцу, та земља, која се најбрже развија у ЕУ, данас осма економска сила на свету.

-----------------------------------------------------------

Ове године нови програми

Србија је кроз програме прекограничне сарадње стекла искуство у примени правила која важе за структурне фондове. У тим програмима сарадње учествовали су досад јужна и источна Србија и Војводина. Од 2004. до 2007. Србија за пројекте прекограничне сарадње утрошила је 16 милиона евра кроз КАРДС програм.

– Ова искуства ће се проширити и на остале делове Србије током 2009. године отварањем програма прекограничне сарадње с Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором – најављује Мирић.