Није смак света

Од почетка примене Закона о стечајном поступку, пре нешто више од четири године,у евиденцији Агенције за лиценцирање стечајних управника било је око 1.300 случајева, од чега је 730 окончано. Мало или много? Како оцењује тај резултат, питамо директорку Републичке агенције за лиценцирање стечајних управника, Весну Гаћешу.

– С обзиром на наслеђене проблеме и све оно што годинама прати спровођење прописа о стечају, а потом и рад стечајних управника, резултат не може бити лош. Да ли је могао бити бољи, односно да ли се могло урадити више, увек може да се расправља и да свако од нас буде мање или више у праву – каже наша саговорница и додаје да код нас ваља савладати уврежено мишљење по коме је стечај готово раван смаку света, а не уобичајена економска нужност – да лоше предузеће пропадне да би на његовом месту никло ново, боље и успешније.

Наша саговорница подсећа, међутим, да сам стечај друштвених и државних предузећа обавља Центар за стечај Агенције за приватизацију. Истим послом, стечајем банака, по другом пропису, бави се посебна агенција. Агенција у којој она ради бави се издавањем, обнављањем и одузимањем дозвола стечајним управницима. Агенција, такође, надзире рад лиценцираних стечајних управника и води рачуна о њиховом стручном оспособљавању. Циљ је да се у систем уведе квалитетан, квалификован и поуздан стручњак.

Током 2007, до септембра 2008, лиценцу или дозволу за рад стекло је 430 стечајних управника, али од тог броја само 250 је и радило тај посао. Последњег дана 2008. на списку их је био 381. Један број стручњака није имао „среће” да обавља посао стечајног управника јер је било мало стечајева. Tоком 2008. покренуто је само 140 стечајних поступака. Педесетак стручњака није обновило лиценцу, на шта су обавезни после сваке три године рада. Да ли је то само ствар „среће”? Среће, наравно под знацима навода, јер је, према оцени Гаћеше, за лиценцу потребно много интердисциплинарног знања и искуства – од права и економије, преко финансија, рачуноводста и књиговодства до психологије и социологије. Реч је углавном о људима зреле животне и пословне доби – претежно од 50 до 60 година, па и старијих.

Према подацима Гаћеше тренутно је „активно” свега 600 предмета по новом пропису од чега је 321 стечајни предмет над приватним фирама. Стечајне предмете с друштвеном и државном имовином, који су започети по старом и настављени да се воде по новом закону, као и поступке започете по новом закону, води Центар за стечајеве Агенције за приватизацију у чијем долукругу рада је 279 предмета. Током 2006. покренуто је 267, годину дана касније – 199, а лане 140 стечајних поступака.

Може ли краће, ефикасније? Може, каже Гаћеша, али за тако нешто потребни су много ефикаснији прописи и пратећи документи за њихову реализацију. И на томе се баш сада ради. Према подацима стручњака Светске банке, из 2005. године, Србији је потребно стотинак стечајних управника, стручних професионалаца с квалитетно организованим канцеларијама. Агенција до сада никоме није одузела лиценцу јер се интензивно ради на успостављању система стручне контроле над радом лиценцираних стечајних управника и подзаконских аката који би санкционисали оне који „су радили или раде” мимо закона и кодекса које струка налаже.

Слободан Костић

------------------------------------------------

Стечајни тимови

Да би неко постао стечајни управник неопходно је, најпре, да има завршен факултет и најмање три године радног искуства. Да седне и добро научи материју која се тражи, али и да све то са успехом положи пред комисијом Агенције. За добијање лиценце треба да уплати и 42.000 динара. Али, суштина, како упозорава Весна Гаћеша, није у пукој лиценци. То је посао који је скопчан с много мука за које је неопходно велико и практично искуство.

Треба ту лиценцу доказати и сачувати. Због тога је све више стручних, стечајних тимова у канцеларијама које се по систему поделе посла баве овим не тако уносним пословима како се то, упозорава Гаћеша, често види са стране.

Стечајну управници се награђују према правилнику и скали у односу на висину стечајне масе. Саму надокнаду одређује стечајни судија али, како рече наша саговорница, сада је то много мање него раније. За стечајеве с већом вредношћу сасвим је нормално да и накнада буде већа, али је зато прикладнија за предмете с мањом вредношћу стечајне масе.