О политичарима без пардона

Данашњи, али и сутрашњи Фестов дан нуде публици четири филма са снажним биографским елементима, политичком позадином и прилично добро развијеним психолошким портретима главних јунака.

„Фрост/Никсон” Рона Хауарда ( вечерас у 19 сати), филмска је адаптација истоименог позоришног комада Питера Моргана, у целини посвећеног историјском 90-минутном телевизијском интервјуу који је 1977. године британском шоумену Дејвиду Фросту дао Ричард Никсон, тада већ абдицирани амерички председник. Хауард следи предложак, али нуди и занатски добро закован и оштроуман филм, са акцентима на финим детаљима. Попут оног када се Никсон, у тумачењу Френка Ланџеле, одговарајући на Фростово (Мајкл Шин) питање о афери Вотергејт, коначно политички угрувао изјавивши: „Када председник то чини (прислушкује, прим.аут.), то значи да то није нелегално”, да би се потом извинио за почињене акције.

Много оштрији у представљању високе политичке личности јесте Хауардов италијански колега Паоло Сорентино, чији је филм „Il Divo” (вечерас у 22 сата) духовита и саркастична филмска биографија једног од најконтроверзнијих италијанских политичара – Ђулија Андреотија, премијера Италије у седам мандата, најмоћнијег човека у Италији читаве четири деценије и члана масонске ложе. Демонски лик човека за кога се сумња да је стајао иза читавог серијала неразрешених политичких и криминалних (само)убистава у Италији током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, укључујући и отмицу и убиство његовог партијског колеге Алда Мора, бриљантно тумачи глумац Тони Сервило. Сорентино у свом динамичном, визуелно атрактивно снимљеном филму, портретише човека који је за себе сматрао да поседује све атрибуте Бога (тако се и понашао говорећи: „Научили смо из Јеванђеља да на питање шта је истина Христ ништа није одговорио”), брижљиво бележећи све кључне детаље из његове политичке каријере. Пред гледаоцем стоји човек, скоро налик Бастеру Китону, који никада не показује емоцију, скврченог тела али ђаволске снаге. Човек који је сматрао да има истанчан осећај за хумор, говорио је да му је омиљени филм „Доктор Џекил и Мистер Хајд” и да „увек можете да нађете кривца у крими-романима, али не и у стварном животу”. Од 1993. до 2003. године Ђулијану Андреотију је суђено за сарадњу са мафијом и убиства новинара и политичара. Ослобођен је у недостатку доказа. Изврстан Сорентинов филм није за пропуштање.

Иако помало панагиричан и најновији филм Гаса ван Сента – „Милк” (сутра у 19 сати), урања у контроверзе америчке политике и начина живота с краја седамдесетих година прошлог века. Ово је филмски портрет Харвија Милка, у снажном тумачењу Шона Пена, политичара и пионира у геј активизму, који је прагматично и посвећено водио борбу против предрасуда, нетрпељивости и насиља спровођеног над хомосексуалцима, залажући се за једнака права. О икони једног доба који је трагично скончао,пратећи осам последњих година његовог живота, Гас ван Сент казујебез зазора, отворено и без мистификација.

Иако Дијего Армандо Марадона није политичар од формата, из дугометражног документарца „Марадона” Емира Кустурице (сутра у 22 сата) јасно се може сазнати зашто ову легенду светског фудбала многи сматрају једним од лидера антиглобалистичког покрета. За разлику од свих претходних Кустуричиних филмова, овај најновији барата општепризнатим митом, а главни јунак се сврстава у ред планетарних звезда– попут Елвиса Прислија, Чеа или Мерилин Монро. А таквог јунака је ваљало стрпљиво, и не увек лако, пратити, снимати, интервјуисати, запиткивати пуне две и по године, у различитим и често невероватним ситуацијама у Латинској Америци, Европи, Србији... Као резултат добијен је узбудљив филм о заједничком путовању два јунака (Марадоне и Кустурице) са два различита краја света што их спаја готово истоветна страст за животном игром и прогања жеља за светском и космичком правдом.