Дворац „Крушевац” сведок епоха и симбол Подгорице

Измене Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, које је Скупштина Црне Горе усвојила почетком јуна, поново су у фокус јавности вратиле дворац „Крушевац” у Подгорици. Док су политичке расправе углавном биле усмерене на положај династије и тумачења догађаја из 1918. године, пажњу је привукла и судбина једног од најпрепознатљивијих историјских здања у главном граду.

Смештен у истоименом парку на десној обали Мораче, дворац „Крушевац” више од једног века представља сведока развоја Подгорице – од времена краља Николе, преко ратова и промена државних уређења до савременог доба. Данас је тешко замислити да су се на месту данашњих булевара и стамбених блокова некада простирали виногради, поља и ретке куће, а да је дворски комплекс био смештен на рубу тадашњег урбаног језгра града.

Дворац „Крушевац” завршен је 1894. године као део дворског комплекса династије Петровић Његош. Земљиште на којем је изграђен познато је као Крушева глава, по чему је и добио име. Према подацима Музеја савремене уметности Црне Горе, репрезентативно здање краљ Никола наменио је свом сину, књазу Мирку Петровићу.

Комплекс обухвата главни дворац, Перјанички дом, дворску Цркву Светог Димитрија, помоћне објекте и некадашњи ботанички врт, а данас има статус културног добра Црне Горе.

Грађен у неокласицистичком стилу, дворац се разликовао од тадашње архитектуре Подгорице. Карактеришу га симетрична композиција, наглашена централна фасада и плански уређен парк који га окружује. У време када је подизан, Подгорица се убрзано развијала након ослобођења од османске власти, а Крушевац је представљао један од симбола модернизације града. На овом локалитету крајем 19. века инсталирани су и први телефони у Подгорици.

За разлику од Цетиња, које је било политички центар тадашње државе, „Крушевац” је имао мирнији и породични карактер. У њему су боравили чланови династије Петровић Његош, а комплекс је служио као место одмора, пријема гостију и дворских окупљања.

Током балканских ратова објекти у оквиру комплекса претворени су у болницу, док је Перјанички дом коришћен за смештај рањеника. Након нестанка Краљевине Црне Горе и династије Петровић са власти, дворац је изгубио првобитну функцију и током 20. века добијао различите намене.

Једно од најзанимљивијих поглавља његове историје почело је средином осамдесетих, када је постао седиште Галерије уметности несврстаних земаља „Јосип Броз Тито”. На тај начин Подгорица је добила институцију која је окупљала уметничка дела из бројних земаља Азије, Африке и Латинске Америке, па је град постао препознатљив и као један од културних центара Покрета несврстаних.

После тога овај комплекс функционише као центар савремене уметности, док се данас у њему налази Музеј савремене уметности Црне Горе. Током последњих деценија управо је та функција највише обележила идентитет дворца, који је од некадашње краљевске резиденције прерастао у један од најзначајнијих културних простора у земљи.

Без обзира на политичке и правне расправе које данас прате питање његовог статуса, дворац „Крушевац” остаје много више од предмета реституције. Реч је о једном од ретких сачуваних сведока епохе краља Николе у Подгорици, здању које је преживело ратове, промене држава и друштвених система, задржавајући место међу најпрепознатљивијим симболима главног града.