Мисија ЕУ не долази, хапшење оптуженика остаје услов

Брисел за сада неће прихватити идеју Србије о слању мисије која би на терену утврдила чињенице о сарадњи Београда с Хашким трибуналом. Европски комесар за проширење Оли Рен се, на прошлонедељном састанку са амбасадорима ЕУ, није залагао за формирање мисије. Истовремено, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц је, такође у разговору са амбасадорима, казао да би требало помоћи Србији у откривању и хапшењу преосталих бегунаца, уколико Београд то буде затражио, али да формирање мисије не би било корисно.

Савет министара ће данас, на радном ручку, како је најављено, разговарати о Западном Балкану, али оптимистичке вести, очигледно, не треба очекивати. Ово зато што пуна сарадња с трибуналом, која значи хапшење и изручење преосталих хашких оптуженика, остаје на снази.

Дакле, не буду ли, у међувремену, ухапшени хашки бегунци Ратко Младић и Горан Хаџић, Србија се не може надати ни статусу кандидата. Постоји могућност скорог одмрзавања Прелазног споразум са ЕУ, за шта се, по речима европског комесара Олија Рена, залаже Европска комисија, као и одлуке о стављању Србије на такозвану белу шенгенску листу.

Подсетимо, Рен је приликом посете Београду, пре десет дана, рекао да лично нема ништа против тога да у Београд дође мисија која би требало да се увери у степен сарадње Србије с Хагом. „Али ипак је на Савету министара ЕУ да разговарају о напретку сарадње, а тужилац Серж Брамерц је онај ко квалитет те сарадње треба да оцени”, истакао је тада Рен, који је поручио да би Србија, уколико испуни услове, 2009. године могла да доспе на „белу шенгенску листу”. Крајем прошлог месеца, када је Србија позвала мисију ЕУ да дође у Београд и утврди чињенично стање око сарадње с Хашким судом, речено је да би та мисија могла да буде допуна очекиваном извештају Тужилаштва трибунала у Хагу.

Душан Лазић, члан Форума за међународне односе, каже да „ако не дође до слања мисије ЕУ то не би требало да обесхрабри наша политичка настојања да се што пре приближимо Унији. Ми морамо да удвостручимо напоре ка реформским промена код нас, а не да бацимо ’копље у трње’”, каже он и додаје да од саме Србије највише зависи како ће се кретати ка ЕУ. Према Лазићевом мишљењу, не би било добро да неки предлози, који у одређеном тренутку не наиђу на пријем у ЕУ какав ми очекујемо, буду „изговор” да дигнемо руке од те оријентације и предузимања реформи у земљи.

Слично мисли и Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Србије. „Сваки корак који учинимо у смислу усвајања закона добар је за нас, а тек после тога додатни је аргумент за ЕУ да нас помери у процесу”, каже она за „Политику”. Делевићева наводи и да се још од прошле године из ЕУ све везивало за испуњавање одређених услова – и кад је реч о стављању земље на „белу шенгенску листу” и кад је у питању кандидатура за чланство.

Зоран Остојић, функционер ЛДП-а, кривицу пребацује на српску страну и тврди да се Београд бави „фингирањем” европских послова, као и да се овдашња „неспособност пребацује на Брисел. Као што имамо у земљи да се неспособност владе пребацује на парламент, тако имамо исту матрицу да се неспособност за обављање европских послова пребацује с владе на Брисел. А, управо је обрнуто”, сматра он.

Остојић додаје да верује да ће се, уколико ускоро буду ухапшени хашки бегунци, сигурно отворити наша „европска прича”.