Руском двојцу не пада рејтинг

Вест да је популарност двојице руских лидера, Владимира Путина и Дмитрија Медведева, опала у последњих шест месеци, од септембра до фебруара, односно од када је почела економска криза – показала се као нетачна. Позивајући се на чланак објављен у московском „Труду”, светске агенције пренеле су да је популарност Медведева опала за 10, а Путинова шест одсто у овом периоду. Међутим, већ следећег дана, пошто је вест привукла велику пажњу светске и домаће јавности, њена основна порука суштински је демантована, што је учинио и сам „Труд”.

Вероватно никога не би зачудило што популарност националних лидера опада у тешким временима, у ситуацији када је Европа захваћена штрајковима и протестима, а Америка повлачи најдраматичније потезе у новијој историји да би зауставила економски пад. А, у истом том чланку „Труда” наводи се да је, управо од септембра до фебруара, рејтинг Николе Саркозија смањен за девет одсто (са 45 на 36), Ангеле Меркел за осам (39-31), Гордона Брауна за читавих 17 процената (69-52).

Неспоразум, који је у Русији замало прерастао у аферу, настао је због неадекватне интерпретације резултата истраживања Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), најугледније руске институције ове врсте. Прва „грешка” је у томе што критеријум мерења расположења јавног мњења није била „популарност”, већ „одобравање потеза носилаца власти”. Заиста, у периоду од септембра до фебруара, дошло је до наведеног смањења процента одобравања потеза Путина и Медведева, „што је сасвим нормално у условима кризе”, према речима председника Фонда „Петербуршка политика” Михаила Виноградова.

„Много значајнији су рејтинзи поверења. Њихова непољуљаност показује да код грађана не постоје алтернативне политичке симпатије”, изјавио је Виноградов у поменутом чланку „Труда”.

А рејтинзи поверења, према ВЦИОМ-у, показују да Путин и Медведев нису нимало угрожени кризом. У периоду од јуна до јануара, овај најважнији показатељ у Путиновом случају опао је за само један одсто, а код Медведева је порастао за чак четири – упркос кризи.

Други проблем у интерпретацији, како је „Труду” накнадно појаснио директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров, јесте тај што је лист одабрао баш септембар као „нулту тачку” за упоређивање, односно месец када се светска економска криза тек помаљала, а цене нафте биле високе. Али, најважније је то што је управо у септембру дошло до наглог скока свих параметара популарности и поверења Медведеву и Путину, после августовског рата на Кавказу, када је постигнут пуни национални консензус. Према речима Фјодорова, фебруарски резултати не разликују се од оних из јуна прошле године, односно они су се само вратили на уобичајени ниво, после септембарског великог скока. Путин је и даље најпопуларнији политичар са апсолутним рејтингом поверења од 60 одсто, док је Медведев други са 44 процента.

Светска криза је и те како ударила и по Русији и власт је на озбиљним искушењима да одржи економску стабилност. Додатна отежавајућа околност је што су цене енергената на светском тржишту већ месецима веома ниске, што је довело до смањења девизног прилива у државну касу. Руска Централна банка је само у новембру и децембру искористила 102 милијарде долара, интервенишући на девизном тржишту. Упркос томе, рубља је ослабила за око 20 одсто у односу на „корпу евро-долар”, која се користи за одређивање курса руске валуте. За толико је смањена и просечна куповна моћ грађана.

Рејтинг Путина као премијера одржава се и због тога што његова влада предузима низ мера за спречавање незапослености. У те сврхе је издвојено скоро 10 милијарди долара за наредне три године, а једна милијарда ће одмах бити упућена регионима за одржавање радних места.

Председник Русије Медведев прошле недеље је сменио четири шефа региона, губернатора, управо због лоших резултата у привреди, двојица су сама поднела оставке, а неколицини функција виси о концу. „Ово је за вас тренутак истине. Надам се да сте тога свесни”, поручио је Медведев у петак на састанку са губернаторима и најавио да нико неће бити поштеђен смене.

Бојан Билбија

---------------------------------------------

Бројке

Према подацима руске владе, од укупно 70 милиона радно способних грађана, око 5,6 милиона је незапослено. Од оних који имају посао, њих 576.000 пребачено је на скраћено радно време, 473.000 је под сталном претњом да буду проглашени технолошким вишком. Укупно 169.000 је отпуштено од септембра, а 97.500 послато на принудне одморе. У истом периоду, запослено је 63.000 грађана Русије.