ММФ изговор за непопуларне мере

Србија се и око мањих ствари него што је курс евра према динару делила на најмање два љута табора. Зашто не би и око „реалне” цене евра, за чији је курс градоначелник Београда и високи функционер Демократске странке Драган Ђилас, без пардона, пре неки дан рекао да води у катастрофу и тиме се сврстао међу мноштво оних којима политика курса не одговара на овај или онај начин. „Политика” пита гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића како коментарише ту и друге изјаве.

Ништа више, каже, од онога што је сличним поводима и раније говорио.

„Свако има право да каже шта мисли о курсу, а сасвим је друга ствар какву сви корист од тога имамо. Јасно је да би једнима одговарало да се курс еврашто преврати на 80 до 85 динара. То би одмахзначило драстично смањење девизних резерви. Други би да НБС прекине са интервенцијама из девизних резерви на тржишту по цену веома слабог динара. А последице? Критичарима то није битно. У првом случају истопили бисмо девизнерезерве, а у другом изазвали несташицу евра”, каже у изјави за „Политику” Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије.

У јавности су ових дана поново оживеле расправе о курсу националне валуте. Гувернер Јелашић сматра да је између обарања курса и интервенција из девизних резерви истина негде на средини, али лек и за један и други екстреман захтев јесте – повећање прилива девиза. „А њих нема. Пошто их нема, хајде да се бавимо прерасподелама, од друштвеног производа до девиза, иако би било крајње време да сви који од НБС траже јачи динар кажу и одакле ће стићи девизе које би га ојачале”, каже Јелашић, а затим наглашава:

– Констатације жуте штампе и злурадих коментатора о томе да банке износе паре из Србије само су потврда да многи и даље сматрају да се кредит не мора вратити, а кад доспе за наплату обавезно га треба обновити бар у двоструко већем износу. У противном то је одмах изношење пара, пропаст банкарског сектора, смак света... А сви су ћутали када су те девизе улазиле у Србију и када су тебанке обилато кредитирале нашу потрошњу, а курс евра био 75 динара.

Спекулише се, каже, и са судбином профита банака. Гувернер тврди да је готово целокупан профит у Србији, као што ће остати и оно што је зарађено током прошле године. И додаје – са оствареним профитом од неких десетак одсто у односу на уложени капитал, инвестиције тих банака у Србији најнепрофитабилније су у односу на окружење. Да није било тог задуживања и прекограничних (крос бордер) кредита домаћим предузећима друга би се прича причала. Само са оскудним домаћим и веома скупим изворима сигурно је да не би могли да кредитирамо стамбену изградњу, високу потрошњу и привредну активност од 5,5 одсто у неколико минулих година, напомиње гувернер и додаје да и поред велике финансијске кризе ни у једном случају није било превремене отплате обавеза тих банака.

У октобру прошле године, наставља гувернер Јелашић,када смо због неодговорног сејања панике имали велико повлачење девизне штедње, те исте банке су из иностранства довукле знатна средства да би их, када су паре почеле да се враћају у банке,деломи вратиле. Шта је ту чудно?

За разлику од других земаља,где је дошло до смањења обавезне резерве,не би ли се повећала ликвидност банкарског сектора, ми то нисмо урадили. НБС је само изменила структуру како би повећала њен динарски део. Такође, српски порески обвезник није, као у неким другим земљама, обезбеђивао средства за кредите којима је помагана ликвидност и солвентност тамошњег банкарског сектора. Коначно, и ММФ, од којег ће Србија тражити нови аранжман и већа средства, оценио је наш банкарски сектор као стабилан и ликвидан са добрим одбрамбеним механизмом управо у виду флексибилног курса.

На питање, због чега је одуговлачио са повлачењем 400 милиона евра од ММФ-а по основу садашњег аранжмана, гувернер каже – „из сасвим простог разлога”: – У неизмењеним економским условимате паре бисмо „појели за доручак”. Србији су неопходне суштинске промене, за које треба више средстава. Зато сматрам да је кључно да се са ММФсклопи нови аранжман, који ће повући и додатну подршку међународних финансијских институција. Сви то знају колико и ја, али је изгледа лакше да сачекамо ММФ и да нам он буде изговор за оно непопуларно што ће морати да се уради”, каже гувернер Јелашић уз упозорење да четири пута више пара од ММФ-а неће проћи без одговарајућих рестриктивних и других захтева.

ММФ, другим речима, помаже само онда ако је и извршна власт земље спремна да сама себи „помогне”. Паре добијамо само за јачање девизних резерви, али то, наглашава, никако не значи њиховоарчењеради реализације нечијих жеља. Програм са ММФ-ом треба да обезбеди макроекономску стабилност, како би се у међувремену спровеле нужне промене, а то подразумева, знатно смањење потрошње.

На питање да ли му годи што је био у праву, јер је од почетка упозоравао на неодрживост буџетских пројекција, гувернер каже да му то лично не представља никакво задовољство, али у професионалном смислу ипак признање, јер се, макар и са закашњењем, схватило да морамо да скрешемо расходе.

-----------------------------------------------------------

Ново „чешљање” буџета

–Са доласком мисије ММФ-а враћамо се на почетак. Почеће ново прочешљавање,а затим и смањење највећих буџетских позиција, зарада,пензија, осталих ставки и мање важних категорија. Једино повећање треба да буде код инфраструктурних инвестиција, које су према Министарству финансија и у прошлој години подбациле, пошто је план испуњен са свега осамдесетак одсто.

Када нема довољно пара ми увек „уштедимо” на капиталним инвестицијама и све пребацимо на потрошњу. Надам се да ћемо овог пута мисију ММФ-а дочекати са спремношћу да јасно кажемо да смо спремни да смањимо расходе. Фонд, као ни до сада, неће рећи шта треба да „уштинемо”,иако ми се чини да би многи баш то желели, него ће инсистирати да то сами кажемо. На крају крајева, дође се на исто”, рекао је гувернер НБС Јелашић.