Избрисани узвраћају ударац

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 19. новембра – У завршници процеса који су против представника словеначких "избрисаних" Александра Тодоровића од 2003. водили некадашњи министар полиције Андреј Штер и непосредни извођачи радова у државном пројекту бирократског етничког чишћења државни секретар МУП-а Славко Дебелак, те његова десна рука Аленка Месоједец-Првиншек, подсекретар, тужиоци су остали без тражених високих новчаних надокнада за клевету, а Тодоровић је прошао са судском опоменом. "У документу МУП-а који су 4. марта 1996. потписали Штер и Дебелак и послали председнику парламента, пише да је ‘у евиденцији 44.421 особа којима је истекло важење документа о пребивалишту’. Дакле, држава је све време од момента брисања људи (26. 2. 1992) ажурирала спискове, а политичари су обмањивали јавност да евиденције нема. Због ‘брисања’ је умрло или изгубило живот, према доступним подацима, 444 људи", тврди Тодоровић који се без адвоката бранио сам. Он указује да је за длаку избегао судбину Драгомира Петроњића, Цељанина српских корена кога је словеначка полиција септембра 1992. захваљујући Дебелаковој депеши изручила Хрватској. Да подсетимо, посмртни остаци Петроњића, цивила, који у тренутку када је приведен у полицијску станицу у Цељу појма није имао шта га је снашло нити да је избрисан, пронађени су недавно у масовној гробници код Јајца. Иронијом судбине, док је Тодоровићу уместо робије изрицана најблажа судска санкција, Петроњићи су се окупили око Драгомирове хумке у Приједору на помену за 40 дана. "Одбио сам захтев тужитеља да се извиним јер квалификација ‘фашисти, треба вас послати у Хаг’ коју сам изрекао изазван, после емисије ‘Трења’ о ’избрисанима’ на ПОП ТВ, није увредљива. Те речи нису ништа у поређењу с оним што су они учинили мени и свим избрисанима. Ту су два документа који су запечатила и моју судбину – Дебелак је (27. 2. 1992) послао депешу свим управним јединицама с упутством како да обаве брисање особа са коренима у републикама некадашње СФРЈ", објашњава Тодоровић за "Политику". "Активирали су компјутерски програм којим су нас направили ‘странцима’ иако смо имали важеће документе и породице у Словенији. Притиском на дугме тајно је извршено брисање, а нико од нас није имао право на жалбу, нити смо схватали шта нам се догађа када су нам ћате по општинама бушиле важеће документе. Неки полицајци су се побунили, нису хтели да шиканирају људе без законске основе, а Дебелак им је указао да ‘не размишљају правилно’. Тиме смо сви ми, ’избрисани’, у Словенији гурнути у цивилну смрт, а део ‘илегалаца’ је, попут Драгомира – избачен из државе у ратну зону."

Тодоровић је у закључној беседи суд упозорио на чињеницу која се "граничи с перверзијом": програм, начињен према Дебелаковом декрету, "заборавио" је да током брисања људи избрише из евиденције пореских обвезника и њихове матичне бројеве. Тако су избрисани, потиснути на маргине друштва без права на запослење, социјалну и здравствену заштиту, протеклих година од државних органа добијали признанице за подмирење обавезног инвалидског и пензионог осигурања, мада им плаћање дажбина није омогућило лечење, нити дало икаква права. "Дебелак, експерт за управноправне послове, морао је знати да без уредне одјаве претходног пребивалишта нигде на свету не можеш поново да се пријавиш као да си пао с Марса. Тражио сам, попут бројних избрисаних, од надлежних одјаву пребивалишта у Птују да могу да се пријавим у Србији. Одбили су ме јер ‘не постојим’, а у међувремену су ми уништили пасош, све документе. Последично, нема радне визе. Поништили су нам животе", тврди Тодоровић.

Дугогодишњи председник "избрисаних" је уочи окончања суђења поднео пријаву против Славка Дебелака због кажњиве радње геноцида коју тужилаштво мора да размотри по службеној дужности. Уколико би Дебелак и његови надређени из државног врха Словеније који су спровели брисање људи стали пред лице правде по члану 373. КЗ – који санкционише "намеру потпуног или делимичног уништења неке народне, етничке или социјалне групе, или укаже на тешку повреду њиховог телесног или душевног здравља или их присилно исели или потисне у неподношљиве услове живота који воде у пропаст" – прети им казна од 10 до 20 година затвора.

--------------------------------------------------------------------------

Где су данас

Дебелак, Штер и Месоједец-Првиншек у оптужници тврде да су "само слушали тадашње прописе" и налог политичког врха који су тада чинили премијер Алојз Петерле (данас посланик у Европском парламенту), министар полиције Игор Бавчар (шеф управе "Истрабенца"), министар одбране Јанез Јанша (данас премијер), председник Милан Кучан (пензионер), Јелко Кацин (извештач ЕП за Србију). Штер сада ради као државни секретар у Министарству спољних послова Димитрија Рупела, Дебелак је службено пензионер, а према сазнањима нашег листа под покровитељством међународних организација инструира власти на Косову и у Црној Гори како да "уреде питања држављанства"; Аленка Првиншек је аванзовала и преселила се у Беч, где ради као саветница директора Интернационалног уреда за развој миграционе политике.