Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Подвиг екипа „ЕДС Лесковац”

Нови живот далековода Грделица–Предејане

Дрвени стубови изабрани су као примарно решење ради очувања изгледа овог историјског далековода из 1948. године и због приступачности јер су лакши за транспорт и уградњу на теренима
Нови живот далековода Грделица–Предејане
Фото Раденко Живковић

Монтери Огранка „ЕДС Лесковац” извели су прави подвиг на једној од најзахтевнијих деоница 35 киловолтног далековода Грделица–Предејане и на тешком и стрмом терену Грделичке клисуре реконструисавши готово половину од укупно 9,6 километара дуге трасе.

Због неприступачног терена, проводници су у највећем делу развлачени ручно, без машина. То је захтевало чишћење и уклањање растиња дуж целе трасе, у ширини од 10 метара, ради безбедности и прецизности. Све радове, осим грађевинских, извеле су екипе Огранка Лесковац, на челу са Одељењем за одржавање водова уз подршку чланова Одељења за одржавање трафостаница. У посао су били укључени монтери из Власотинца, Грделице, Вучја, Сурдулице, Турековца, Манојловца, Печењевца и градске екипе.

На терену је свакодневно било између 20 и 25 монтера, који су радили у сменама, што показује колико је било потребно руку, снаге и организације да се посао успешно заврши.

– Радити на реконструкцији далековода Грделица–Предејане огроман је професионални изазов због изузетно неприступачног терена и стрмих литица Грделичке клисуре. На неким стубним местима механизација уопште не може да приђе, па смо опрему и изолаторе морали да износимо ручно или помоћу специјалних ужади. Наш главни задатак је да, упркос тешким временским условима и комплексности конфигурације тла, безбедно заменимо дотрајале проводнике и стубове како бисмо мештанима овог краја обезбедили стабилно напајање електричном енергијом – сведочи руководилац радова Горан Стаменковић, водећи електромонтер за одржавање водова.

Радови на регионално значајном далеководу трајали су од марта до маја и обухватили су деоницу од око четири километра.

Први корак били су грађевински радови јер је требало ископати темеље и направити приступне путева на неприступачном терену. Затим је подигнут 21 импрегнисани дрвени стуб висине 12 метара, један дрвени портал и један челично-решеткасти портал са темељом и уземљењем. Дрвени стубови изабрани су као примарно решење ради очувања изгледа овог историјског далековода из 1948. године и због приступачности јер су лакши за транспорт и уградњу на теренима где механизација не може да приђе, а истовремено обезбеђују поуздан ослонац и дугорочну издржљивост.

Далековод Грделица–Предејане представља енергетски ослонац региона, јер снабдева две кључне трафостанице Предејане и Момин камен. Њихов значај је вишеструк – обезбеђују двострано напајање и сигурност снабдевања електричном енергијом у Грделичкој клисури, али и напајање тунела Предејане и Манајле на паневропском коридору 10, главном краку Е75. Ови тунели представљају једну од најважнијих саобраћајних деоница у Србији, па је поуздано снабдевање струјом од пресудног значаја за безбедност саобраћаја и функционисање инфраструктуре.

Прави избор опреме

На реконструисаном делу мреже постављено је око 12 километара алуминијумско-челичних проводника. Овај тип проводника комбинује добру електричну проводљивост алуминијума са механичком чврстином челичне жице у језгру, тако да може да издржи велика напрезања, што је посебно важно на тешком терену.

Проводници су монтирани на силиконским изолаторима, који су све чешћи избор у модерним реконструкцијама. Они имају боље хидрофобне особине, отпорнији су на атмосферске утицаје и загађења, а лакши су од порцеланских. Њихова примена значи мање одржавања и већу поузданост у дугом року, што је од великог значаја за вод који пролази кроз Грделичку клисуру, чији климатски услови представљају посебан изазов.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.