Вукомановић потврдио класу

Пре­сто­ни­ца Ср­би­је још јед­ном је по­твр­ди­ла ста­тус јед­ног од ре­ги­о­нал­них цен­та­ра бо­ри­лач­ког спор­та, по­што је у пре­пу­ној Ло­жи­о­ни­ци одр­жан ве­ли­ки бок­сер­ски спек­такл. Љу­би­те­љи пле­ме­ни­те ве­шти­не, ужи­ва­ли су у шест из­у­зет­но ква­ли­тет­них бор­би, вр­хун­ској ат­мос­фе­ри и на­сту­пи­ма нај­бо­љих бо­ра­ца. Осмо из­да­ње ма­ни­фе­ста­ци­је „Бал­кан бок­синг” још јед­ном је по­ка­за­ло да се Бе­о­град све си­гур­ни­је и бр­же по­зи­ци­о­ни­ра као је­дан од нај­ва­жни­јих цен­та­ра про­фе­си­о­нал­ног бок­са на Бал­ка­ну.

У глав­ној бор­би ве­че­ри То­ми­слав Ву­ко­ма­но­вић успе­шно је од­бра­нио пре­сти­жни ВБЦ сре­бр­ни по­јас, по­твр­див­ши кла­су и шам­пи­он­ски ка­рак­тер про­тив из­у­зет­но до­брог и до овог ме­ча не­по­ра­же­ног шам­пи­о­на Афри­ке Де­ри­ка Кве­ја. Од са­мог по­чет­ка би­ло је ја­сно да пу­бли­ку оче­ку­је же­сток окр­шај. Ву­ко­ма­но­вић је стр­пљи­во гра­дио бор­бу, ко­ри­стио ис­ку­ство и кон­тро­ли­сао тем­по, а сва­ка ње­го­ва до­бра се­ри­ја уда­ра­ца на­гра­ђе­на је гро­мо­гла­сним апла­у­зи­ма са три­би­на. По­бе­да је до­не­ла но­ву успе­шну од­бра­ну ти­ту­ле и до­дат­но учвр­сти­ла ње­го­ву по­зи­ци­ју на ме­ђу­на­род­ној сце­ни.

То­ми­слав Ву­ко­ма­но­вић је по­но­во по­ме­рио гра­ни­це и на­те­рао про­тив­ни­ка да у пе­тој рун­ди пре­да меч што је по­ди­гло пу­бли­ку на но­ге.

– Сре­ћан сам, осе­ћај је за­и­ста не­ве­ро­ва­тан, а пу­бли­ка је би­ла фан­та­стич­на. Осе­ћао сам се као код ку­ће, да не ка­жем као да сам до­ма­ћин. Што се ти­че бор­бе, мо­рам да бу­дем за­до­во­љан јер је био пре­ки­ду пе­тој рун­ди, про­тив­ник ни­је мо­гао да­ље, ве­ро­ват­но се пре­ви­ше по­тро­шио. Ја сам се др­жао пла­на ко­ји сам спре­мио са оцем. Ана­ли­зи­ра­ћу где сам гре­шио, ка­ко то не бих по­на­вљао убу­ду­ће – ре­као је Ву­ко­ма­но­вић.

Др­жао се ри­вал до­бро на по­чет­ку, али ка­ко је вре­ме од­ми­ца­ло ни­је имао сна­ге за не­што ви­ше?

– Искре­но, на по­чет­ку, у тре­ћој и че­твр­тој рун­ди, би­ло је твр­до и са ње­го­ве стра­не. Так­ти­зи­рао је, али осе­ти­ла се твр­до­ћа, иако је био ја­чи и агре­сив­ни­ји од ме­не. Ме­ђу­тим, у пе­тој рун­ди је Бог био уз ме­не. Све је би­ло за­и­ста пре­ле­по, ле­по сам се осе­ћао и хва­ла љу­ди­ма у Ср­би­ји јер су нас див­но до­че­ка­ли. Осе­тио сам пу­но по­зи­тив­не енер­ги­ја прет­ход­них да­на. На­ста­ви­ћу да ра­дим још ја­че и да се спре­мам за но­ве иза­зо­ве.

Ни­шта ма­ње па­жње ни­је при­ву­кла ни Са­ра Ћир­ко­вић, јед­на од нај­бо­љих срп­ских бок­сер­ки, ко­ја је још јед­ном по­ка­за­ла за­што је сма­тра­ју ве­ли­ким аду­том срп­ског бок­са. У ду­е­лу про­тив Ле­ти­ци­је Ама­нуе из Га­не де­мон­стри­ра­ла је тех­нич­ку зре­лост, бр­зи­ну и си­гур­ност, упи­сав­ши но­ву по­бе­ду у про­фе­си­о­нал­ној ка­ри­је­ри. Пу­бли­ка је сва­ки њен по­тез ис­пра­ти­ла ова­ци­ја­ма, а по­сле по­след­њег гон­га усле­дио је је­дан од нај­гла­сни­јих апла­у­за ве­че­ри. По­себ­ну ди­мен­зи­ју ње­ном на­сту­пу дао је и емо­тив­ни мо­ме­нат, јер је мла­да Ана­ста­си­ја Об­ра­до­вић, за ко­ју је Са­ра ску­пља­ла но­вац, пре­ми­ну­ла ве­че пре бор­бе.

Љу­би­те­љи бо­ри­лач­ких спор­то­ва ужи­ва­ли су и у оста­лим ме­че­ви­ма ко­ји су до­не­ли мно­го уз­бу­ђе­ња. По­себ­ну па­жњу иза­звао је су­срет не­ка­да­шњих ММА асо­ва Ва­са Ба­ко­че­ви­ћа и Ду­ша­на Џа­ки­ћа, ко­ји су се ово­га пу­та оку­ша­ли у про­фе­си­о­нал­ном бок­сер­ском рин­гу. Њи­хов ду­ел по­ди­гао је пу­бли­ку на но­ге и био је­дан од нај­а­трак­тив­ни­јих тре­ну­та­ка чи­та­ве ве­че­ри.

У ринг су по­том ула­зи­ли и Мар­ко Ма­рић и Нејц Пе­трич, Дар­ко Сте­ва­но­вић и Ге­ор­ги Уме­ка­шви­ли, Лео Цви­та­но­вић и Ме­раб Тур­кад­зе, као и Бе­ња­мин По­ту­рак и Кри­сти­јан Фар­каш.

Ор­га­ни­за­ци­ја до­га­ђа­ја до­би­ла је број­не по­хва­ле, а ам­би­јент у Ло­жи­о­ни­ци по­ка­зао је да ин­те­ре­со­ва­ње за про­фе­си­о­нал­ни бокс у Ср­би­ји ра­сте из го­ди­не у го­ди­ну. Све­тло­сни ефек­ти, му­зич­ки про­грам, пред­ста­вља­ње бо­ра­ца и ком­плет­на про­дук­ци­ја оста­ви­ли су ути­сак при­ред­бе ко­ја по ква­ли­те­ту мо­же да ста­не ра­ме уз ра­ме са да­ле­ко ве­ћим европ­ским до­га­ђа­ји­ма.

Пред­сед­ник Бок­сер­ског са­ве­за Ср­би­је Не­над Бо­ров­ча­нин и ор­га­ни­за­то­ри из „Бал­кан бок­синг” про­јек­та ви­ше пу­та су ис­ти­ца­ли да је циљ ства­ра­ње ре­ги­о­нал­ног цен­тра про­фе­си­о­нал­ног бок­са и омо­гу­ћа­ва­ње до­ма­ћим бор­ци­ма да ве­ли­ке ме­че­ве има­ју пред сво­јом пу­бли­ком. По­сле оно­га што је ви­ђе­но у Бе­о­гра­ду, ја­сно је да та ви­зи­ја по­ла­ко по­ста­је ствар­ност и да на­ша пре­сто­ни­ца мо­же да бу­де европ­ски Лас Ве­гас.

Са­ра Ћир­ко­вић: Мо­рам да бу­дем за­до­вољ­на

Нај­бо­ља срп­ска бок­сер­ка, Са­ра Ћир­ко­вић, по­себ­но је би­ла емо­тив­на пред меч про­тив Ле­ти­ци­је Ама­нуе. На­ша ре­пре­зен­та­тив­ка је же­ле­ла да овај ду­ел бу­де ху­ма­ни­тар­ног ка­рак­те­ра, ску­пља­ла је но­вац за ле­че­ње Ана­сти­је ко­ја је има­ла те­шку са­о­бра­ћај­ну не­сре­ћу. Ме­ђу­тим, ноћ пред бор­бу, сти­гле су ту­жне ве­сти, де­вој­ка је пре­ми­ну­ла, што је до­дат­но ути­ца­ло на Са­ру.

– Ве­о­ма ми је жао, ту­жна сам због Ана­ста­си­је и же­лим овом при­ли­ком да из­ја­вим са­у­че­шће ње­ној по­ро­ди­ци. Сва­ка­ко је све то што се де­си­ло био до­дат­ни мо­тив за ме­не…

Да ли је ово био ваш нај­бо­љи меч у ка­ри­је­ри?

– Мо­жда и је­сте, у сва­ком слу­ча­ју сам ве­о­ма за­до­вољ­на и срећ­на. Меч је пре­ки­нут у че­твр­тој рун­ди, а ово је би­ла мо­ја че­твр­та про­фе­си­о­нал­на бор­ба и че­твр­та по­бе­да. Са­вр­ше­но!

Меч је мо­гао и ра­ни­је да бу­де окон­чан?

– Би­ла сам ма­ло из­не­на­ђе­ња, јер сам ми­сли­ла да ће су­ди­ја да пре­ки­не меч ра­ни­је. До­дат­но сам се спре­ми­ла да у пе­тој рун­ди све на­док­на­дим, али је Ле­ти­ци­ја, ипак, од­у­ста­ла ма­ло ра­ни­је.

  Ба­ко­че­вић: Од­мор, па у но­ве по­бе­де

Од­лу­ком су­ди­ја по­сле че­ти­ри рун­де, Ва­со Ба­ко­че­вић за­бе­ле­жио је три­јумф про­тив Ни­ко­ла­са Па­ни­ћа, а по­сле бор­бе је ре­као:

– Ово је мој дру­ги про­фи меч, и то дру­ги ко­ји за­вр­ша­вам у че­ти­ри рун­де. Упи­су­ју ми не­ке ег­зи­би­ци­о­не ме­че­ве, та­ко да ће­мо ово во­ди­ти под дру­гим. За­до­во­љан сам, што да не, ево иде ле­то, идем ма­ло на мо­ре, па од сеп­тем­бра у но­ве по­бе­де.

Шта се де­ша­ва са ФНЦ, да ли је тач­но да ће­те се при­кљу­чи­ти спек­та­клу?

– Не знам ни­шта о то­ме, ни­ко ме ни­је кон­так­ти­рао. Ствар­но сто­јим за ФНЦ, тре­ба да пу­сте мла­де мом­ке да се би­ју, да ли је вред­но има­ти ме - је­сте. Са­мо се Фју­ри ви­ше вра­ћао ви­ше од ме­не.