Vukomanović potvrdio klasu

Pre­sto­ni­ca Sr­bi­je još jed­nom je po­tvr­di­la sta­tus jed­nog od re­gi­o­nal­nih cen­ta­ra bo­ri­lač­kog spor­ta, po­što je u pre­pu­noj Lo­ži­o­ni­ci odr­žan ve­li­ki bok­ser­ski spek­takl. Lju­bi­te­lji ple­me­ni­te ve­šti­ne, uži­va­li su u šest iz­u­zet­no kva­li­tet­nih bor­bi, vr­hun­skoj at­mos­fe­ri i na­stu­pi­ma naj­bo­ljih bo­ra­ca. Osmo iz­da­nje ma­ni­fe­sta­ci­je „Bal­kan bok­sing” još jed­nom je po­ka­za­lo da se Be­o­grad sve si­gur­ni­je i br­že po­zi­ci­o­ni­ra kao je­dan od naj­va­žni­jih cen­ta­ra pro­fe­si­o­nal­nog bok­sa na Bal­ka­nu.

U glav­noj bor­bi ve­če­ri To­mi­slav Vu­ko­ma­no­vić uspe­šno je od­bra­nio pre­sti­žni VBC sre­br­ni po­jas, po­tvr­div­ši kla­su i šam­pi­on­ski ka­rak­ter pro­tiv iz­u­zet­no do­brog i do ovog me­ča ne­po­ra­že­nog šam­pi­o­na Afri­ke De­ri­ka Kve­ja. Od sa­mog po­čet­ka bi­lo je ja­sno da pu­bli­ku oče­ku­je že­stok okr­šaj. Vu­ko­ma­no­vić je str­plji­vo gra­dio bor­bu, ko­ri­stio is­ku­stvo i kon­tro­li­sao tem­po, a sva­ka nje­go­va do­bra se­ri­ja uda­ra­ca na­gra­đe­na je gro­mo­gla­snim apla­u­zi­ma sa tri­bi­na. Po­be­da je do­ne­la no­vu uspe­šnu od­bra­nu ti­tu­le i do­dat­no učvr­sti­la nje­go­vu po­zi­ci­ju na me­đu­na­rod­noj sce­ni.

To­mi­slav Vu­ko­ma­no­vić je po­no­vo po­me­rio gra­ni­ce i na­te­rao pro­tiv­ni­ka da u pe­toj run­di pre­da meč što je po­di­glo pu­bli­ku na no­ge.

– Sre­ćan sam, ose­ćaj je za­i­sta ne­ve­ro­va­tan, a pu­bli­ka je bi­la fan­ta­stič­na. Ose­ćao sam se kao kod ku­će, da ne ka­žem kao da sam do­ma­ćin. Što se ti­če bor­be, mo­ram da bu­dem za­do­vo­ljan jer je bio pre­ki­du pe­toj run­di, pro­tiv­nik ni­je mo­gao da­lje, ve­ro­vat­no se pre­vi­še po­tro­šio. Ja sam se dr­žao pla­na ko­ji sam spre­mio sa ocem. Ana­li­zi­ra­ću gde sam gre­šio, ka­ko to ne bih po­na­vljao ubu­du­će – re­kao je Vu­ko­ma­no­vić.

Dr­žao se ri­val do­bro na po­čet­ku, ali ka­ko je vre­me od­mi­ca­lo ni­je imao sna­ge za ne­što vi­še?

– Iskre­no, na po­čet­ku, u tre­ćoj i če­tvr­toj run­di, bi­lo je tvr­do i sa nje­go­ve stra­ne. Tak­ti­zi­rao je, ali ose­ti­la se tvr­do­ća, iako je bio ja­či i agre­siv­ni­ji od me­ne. Me­đu­tim, u pe­toj run­di je Bog bio uz me­ne. Sve je bi­lo za­i­sta pre­le­po, le­po sam se ose­ćao i hva­la lju­di­ma u Sr­bi­ji jer su nas div­no do­če­ka­li. Ose­tio sam pu­no po­zi­tiv­ne ener­gi­ja pret­hod­nih da­na. Na­sta­vi­ću da ra­dim još ja­če i da se spre­mam za no­ve iza­zo­ve.

Ni­šta ma­nje pa­žnje ni­je pri­vu­kla ni Sa­ra Ćir­ko­vić, jed­na od naj­bo­ljih srp­skih bok­ser­ki, ko­ja je još jed­nom po­ka­za­la za­što je sma­tra­ju ve­li­kim adu­tom srp­skog bok­sa. U du­e­lu pro­tiv Le­ti­ci­je Ama­nue iz Ga­ne de­mon­stri­ra­la je teh­nič­ku zre­lost, br­zi­nu i si­gur­nost, upi­sav­ši no­vu po­be­du u pro­fe­si­o­nal­noj ka­ri­je­ri. Pu­bli­ka je sva­ki njen po­tez is­pra­ti­la ova­ci­ja­ma, a po­sle po­sled­njeg gon­ga usle­dio je je­dan od naj­gla­sni­jih apla­u­za ve­če­ri. Po­seb­nu di­men­zi­ju nje­nom na­stu­pu dao je i emo­tiv­ni mo­me­nat, jer je mla­da Ana­sta­si­ja Ob­ra­do­vić, za ko­ju je Sa­ra sku­plja­la no­vac, pre­mi­nu­la ve­če pre bor­be.

Lju­bi­te­lji bo­ri­lač­kih spor­to­va uži­va­li su i u osta­lim me­če­vi­ma ko­ji su do­ne­li mno­go uz­bu­đe­nja. Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je su­sret ne­ka­da­šnjih MMA aso­va Va­sa Ba­ko­če­vi­ća i Du­ša­na Dža­ki­ća, ko­ji su se ovo­ga pu­ta oku­ša­li u pro­fe­si­o­nal­nom bok­ser­skom rin­gu. Nji­hov du­el po­di­gao je pu­bli­ku na no­ge i bio je­dan od naj­a­trak­tiv­ni­jih tre­nu­ta­ka či­ta­ve ve­če­ri.

U ring su po­tom ula­zi­li i Mar­ko Ma­rić i Nejc Pe­trič, Dar­ko Ste­va­no­vić i Ge­or­gi Ume­ka­švi­li, Leo Cvi­ta­no­vić i Me­rab Tur­kad­ze, kao i Be­nja­min Po­tu­rak i Kri­sti­jan Far­kaš.

Or­ga­ni­za­ci­ja do­ga­đa­ja do­bi­la je broj­ne po­hva­le, a am­bi­jent u Lo­ži­o­ni­ci po­ka­zao je da in­te­re­so­va­nje za pro­fe­si­o­nal­ni boks u Sr­bi­ji ra­ste iz go­di­ne u go­di­nu. Sve­tlo­sni efek­ti, mu­zič­ki pro­gram, pred­sta­vlja­nje bo­ra­ca i kom­plet­na pro­duk­ci­ja osta­vi­li su uti­sak pri­red­be ko­ja po kva­li­te­tu mo­že da sta­ne ra­me uz ra­me sa da­le­ko ve­ćim evrop­skim do­ga­đa­ji­ma.

Pred­sed­nik Bok­ser­skog sa­ve­za Sr­bi­je Ne­nad Bo­rov­ča­nin i or­ga­ni­za­to­ri iz „Bal­kan bok­sing” pro­jek­ta vi­še pu­ta su is­ti­ca­li da je cilj stva­ra­nje re­gi­o­nal­nog cen­tra pro­fe­si­o­nal­nog bok­sa i omo­gu­ća­va­nje do­ma­ćim bor­ci­ma da ve­li­ke me­če­ve ima­ju pred svo­jom pu­bli­kom. Po­sle ono­ga što je vi­đe­no u Be­o­gra­du, ja­sno je da ta vi­zi­ja po­la­ko po­sta­je stvar­nost i da na­ša pre­sto­ni­ca mo­že da bu­de evrop­ski Las Ve­gas.

Sa­ra Ćir­ko­vić: Mo­ram da bu­dem za­do­volj­na

Naj­bo­lja srp­ska bok­ser­ka, Sa­ra Ćir­ko­vić, po­seb­no je bi­la emo­tiv­na pred meč pro­tiv Le­ti­ci­je Ama­nue. Na­ša re­pre­zen­ta­tiv­ka je že­le­la da ovaj du­el bu­de hu­ma­ni­tar­nog ka­rak­te­ra, sku­plja­la je no­vac za le­če­nje Ana­sti­je ko­ja je ima­la te­šku sa­o­bra­ćaj­nu ne­sre­ću. Me­đu­tim, noć pred bor­bu, sti­gle su tu­žne ve­sti, de­voj­ka je pre­mi­nu­la, što je do­dat­no uti­ca­lo na Sa­ru.

– Ve­o­ma mi je žao, tu­žna sam zbog Ana­sta­si­je i že­lim ovom pri­li­kom da iz­ja­vim sa­u­če­šće nje­noj po­ro­di­ci. Sva­ka­ko je sve to što se de­si­lo bio do­dat­ni mo­tiv za me­ne…

Da li je ovo bio vaš naj­bo­lji meč u ka­ri­je­ri?

– Mo­žda i je­ste, u sva­kom slu­ča­ju sam ve­o­ma za­do­volj­na i sreć­na. Meč je pre­ki­nut u če­tvr­toj run­di, a ovo je bi­la mo­ja če­tvr­ta pro­fe­si­o­nal­na bor­ba i če­tvr­ta po­be­da. Sa­vr­še­no!

Meč je mo­gao i ra­ni­je da bu­de okon­čan?

– Bi­la sam ma­lo iz­ne­na­đe­nja, jer sam mi­sli­la da će su­di­ja da pre­ki­ne meč ra­ni­je. Do­dat­no sam se spre­mi­la da u pe­toj run­di sve na­dok­na­dim, ali je Le­ti­ci­ja, ipak, od­u­sta­la ma­lo ra­ni­je.

  Ba­ko­če­vić: Od­mor, pa u no­ve po­be­de

Od­lu­kom su­di­ja po­sle če­ti­ri run­de, Va­so Ba­ko­če­vić za­be­le­žio je tri­jumf pro­tiv Ni­ko­la­sa Pa­ni­ća, a po­sle bor­be je re­kao:

– Ovo je moj dru­gi pro­fi meč, i to dru­gi ko­ji za­vr­ša­vam u če­ti­ri run­de. Upi­su­ju mi ne­ke eg­zi­bi­ci­o­ne me­če­ve, ta­ko da će­mo ovo vo­di­ti pod dru­gim. Za­do­vo­ljan sam, što da ne, evo ide le­to, idem ma­lo na mo­re, pa od sep­tem­bra u no­ve po­be­de.

Šta se de­ša­va sa FNC, da li je tač­no da će­te se pri­klju­či­ti spek­ta­klu?

– Ne znam ni­šta o to­me, ni­ko me ni­je kon­tak­ti­rao. Stvar­no sto­jim za FNC, tre­ba da pu­ste mla­de mom­ke da se bi­ju, da li je vred­no ima­ti me - je­ste. Sa­mo se Fju­ri vi­še vra­ćao vi­še od me­ne.