Детонација звучног топа

Загрмео је када га нико није очекивао. Тајно припреман, кроз унапред спремне медијске извештаје и сценарија на улици испаљен пре годину и кусур дана, ево још увек чујемо последице његове детонације. Требало је да прецизним медијским хицем сруши власт, а изгледа да на крају дочекасмо да ће урушити оне који су га употребили. Покренута истрага Вишег јавног тужилаштва у Београду у вези са манипулисањем употребе звучног топа током прошлогодишњег протеста 15. марта доноси нам бројне интересантне информације, тако да ће звук тог медијског топа тек грмети и парати уши српске јавности. Првенствени циљ био је демонизовати Александра Вучића и приказати га као бескрупулозног диктатора који се не либи да убија сопствени народ, а крајњи циљ свакако је био насилно рушење власти, јер Боже мој, таквог охолог зликовца на челу државе имамо право и да стрељамо. Но, да оставимо тренутно по страни циљеве, јер они су сасвим очигледни. Запитајмо се, најпре, какви умови живе у нашем окружењу. Докле је неко због сопствених политичких циљева спреман да иде, ако се не либи чак и да започне грађански сукоб, а измишљотина у вези са звучним топом могла је да изазове несагледиве последице које би сигурно довеле до тога да народ започне међусобно да се убија? Ко би у тој ситуацији, да је лаж успела да прође, могао да говори о било чему рационалном? Нешто слично смо имали само неколико месеци касније када је измишљена прича о смрти малолетног дечака у Ваљеву, који је наводно страдао јер су га полицајци на протесту брутално претукли. Дакле, моје основно питање је где смо то дошли као људи, ако међу нама постоје они који су спремни да кроз овакве бруталне лажи изазивају крвопролиће? Где је нестала макар минимална емпатија? Где је нестао здрав разум? Где је нестао морал? Да ли је заиста лудило те лево-либералне идеологије довело њихове активисте до тога да без трунке стида себе убеде да циљ не бира средства и да то што ће страдати можда неко и њима близак није толико важно, јер важна је револуција која тече. Због циљева револуције нема се право имати емпатију према жртвама, јер Боже мој, ако хоћеш у политичкој борби, посебно револуционарној, да победиш, жртве су неминовне.

На почетку овог лудила које нас је задесило и које данас Богу хвала јењава и показује своје труло лице сваким даном све више и више, многи којима сам указивао да је започео процес обојене револуције су ми се смејали. Сматрали су да као народни посланик владајуће странке ваљда природно браним саму власт, мада је унутар саме власти било колико хоћете њених истакнутих кадрова који су шуровали са револуционарима и чак учествовали у припреми свиленог гајтана за самог Вучића и истакнуте функционере власти. Говорили су ми да сам теоретичар завере, да не видим колико се корупција због које је тобоже пала надстрешница раширила у друштву, да браним неке своје привилегије које иначе немам и никада нисам имао. Данас, исти ти људи дођу и тешко кроз зубе процеде оно што је најтеже, а то је реч – извини. Поштујем то, само ме депримира колико народ уме да наседне на пропаганду и да поверује у море будалаштина и то до те мере да је спреман чак и да изађе на улицу и да се сукоби са својим комшијом ако другачије мисли. Руку на срце, нисмо само ми Срби тако површни. Читаво човечанство је у тој фази, посебно Европска унија. Зато хоћу да верујем како нас је ово лудило са тобожњим студентским протестима, у којима свега има, осим студената, макар мало отрезнило. Хоћу да поверујем да ће неко ставити прст на чело и рећи у себи – еј, могли смо да се међусобно поубијамо. Плашим се за млађе генерације, јер њихови стандарди у односу на време када сам ја сазревао су драстично другачији. Младом човеку је данас стандард ауто-пут и он не зна шта значи путовати Ибарском магистралом. Млади данас као основни стандард углавном имају за летовање, за зимовање, неки чак и по више пута, немају проблем када заврше школовање да нађу посао, јер посла има, не знају шта значи живот ван виртуелног света, односно живот ван друштвених мрежа… Нека је тако, Богу хвала, човечанство иде напред. Само, питање је за будућност на шта ће ти људи бити спремни ако се они свакодневно едукују, посебно на мрежама, да је основ живота побуна и да не смеш да имаш ауторитет, односно да је држава твој сервис, а не нешто за шта си ти спреман и живот да даш како би је одбранио. Морамо као читаво друштво да ставимо прст на чело и да добро размислимо о чињеници да су револуцију у Србији подигли махом они који су веома добро ситуирани, као и махом они који раде унутар самог система и којима је баш ова власт пружила највише. Дакле, то су људи који слове за оне који су добро информисани, који прилично добро живе и који не оскудевају ни у чему. Но, баш су они највише насели на манипулацију или су чак и сами били спремни да другима манипулишу. Морамо се запитати зашто? Шта то њима смета и чиме су они то незадовољни? Тај који све има био је спреман да прекине све могуће односе са првим комшијом, са блиским рођаком, само ако је макар изразио сумњу у блокаде. Били су спремни да лажу о звучном топу, неки од њих да иду лажно да се пријављују како имају последице од деловања звучног топа, а многи од њих са искреном жељом да дође до сукоба на улицама јер су у томе видели њихову политичку шансу. Сваког нормалног човека овакве чињенице морају да забрину. Плашим се да ће излечење од тог облика мржње бити готово немогуће.

Важно је да Више јавно тужилаштво у Београду истраје до краја у истрази. Овде не сме да се стане и да се све заврши са специјалним емисијама и политичким оптужбама. Они који су креирали сценарио наводне употребе звучног топа морају да се процесуирају. Надам се њиховом скором привођењу и да се за сваког од њих обелодани фотографија са описом шта му се ставља на терет како би их народ добро запамтио. Није то само превентива како више ником не би пало на памет да нешто слично учини, већ је то и едукација народа да је то што су ти људи учинили апсолутно недозвољено, неморално и болесно. Морамо да се вратимо у нормалу и да схватимо, а то се посебно односи на генерације које тек добијају право гласа, да се политика води аргументима, понудом програма, плановима, а не лажима које могу до грађанског рата да доведу. Јадна је земља у којој се ђаци међусобно деле, па избегавају своје школске другове јер их сматрају ћацијима и онда их дискриминишу. Јадне је земља у којој наставници изводе на улицу малолетне ђаке, чак и децу, како би блокирали раскрснице. Језиво је када се професори на матури понашају као политички активисти, а не као педагози које плаћамо из буџета, па терају ђаке да скачу и да вичу – ко не скаче, тај је ћаци. Да ли се запитају како је у том моменту оном ђаку који се не слаже са таквим ставовима, а који се осећа дискриминисаним зато што неће да прихвати то болесно скакање? Да ли тај ђак може да очекује погрдне изразе, одбацивање од друштва, чак и физичке нападе, само зато што није сагласан са оним што му раде професор и неколицина школских другова? Да ли би школе и факултети требало да нам изгледају као обори за стоку излепљени бесмисленим налепницама имбецилног садржаја? Мораће држава много тога да промени унутар система, јер манипулација, па између осталих и ова са звучним топом, учинила је своје и направила дубоке бразде и поделе, посебно међу млађом генерацијом. Биће потребно дуготрајно лечење како би нација оздравила, а оно што мене плаши је чињеница да нисам сигуран имамо ли способне људе који би то оздрављење могли да спроведу. Потребна је коренита промена образовног система и коренита промена у приступу према младима. Данас када је младима фокус на некој информацији не више од неколико секунди, биће ужасно компликовано натерати их да добро анализирају сваку вест. Лаж у вези са употребом звучног топа замало је изазвала грађански рат. Бог нас је погледао да се то не догоди. Но, ако се нешто хитно не предузме на едукацији читавог становништва, посебно младих, као и ако се виновници ове лажи не похапсе и не процесуирају, плашим се да ћемо следећи пут када се оваква лаж буде лансирала имати озбиљно пушкарање и мртве на улицама.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа