Суза заљубљене богиње

Ова популарна сукулента, која се често узгаја и као кућна биљка, на цени је због лепоте лишћа и дуготрајног цветања. Легенда каже да су каланхоје рођене из суза једне заљубљене богиње, па се зато поклања као симбол љубави и оданости. Каланхоја (лат. kalanchoe blossfeldiana) донесена је у Европу са Мадагаскара 1939. године, а припада породици crassulaceae. Око 130 врста каланхоје расте у свим суптропским и полутропским регионима од Арабијског полуострва до јужне Африке. Раст јој је збијен и низак. Има многобројне листове пљоснатог облика. Цветови су јој ватреноцрвене, наранџасте, жуте и циклама боје, а излазе из сваког лисног пазуха на кратким дршкама густо поређаним изнад лишћа.

Већину времена треба да проводи у простору који је делимично затамњен. Каланхоја је биљка кратког дана. То значи да она завршава раст и почиње да ствара пупољке чим дође време кратких дана. У нормалним приликама, то је код нас у новембру и децембру, а затим следи време цветања. Кратки дани могу се вештачки створити ако се место где се биљка налази замрачује 16 сати дневно, а само осам сати изложи светлости. Са замрачивањем се почиње чим се биљке добро развију при нормалном светлу.

Не сме се квасити: каланхоја спада међу сукуленте, односно задржава воду у листовима. Посебну пажњу треба обратити на њено заливање, јер између маја и августа треба да буде обилније, од септембра до новембра умерено, а током зиме до маја ређе. Пазите да јој се супстрат никада не исуши у потпуности. За каланхоју важи правило да се не сме квасити ни лист ни цвет!

Каланхоја захтева доста светлости и топлоту од 12 до 15 степени Целзијуса, јер ако се зими држи у прехладној и сувише влажној просторији често угине због гљивичних болести. Зими јој највише прија температура од 15 степени и место удаљено од извора топлоте.

Размножава се семеном и резницама од избоја или листова. Пошто за развој биљке из семена треба и до десет месеци, много брже можете да добијете младу биљку из резнице. За резнице се употребљавају врхови, а ако их нема довољно могу се користити и листови, који се само откину од биљке. Резнице се саде у чист песак и брзо се ужиљавају. Претходно резницу треба оставити дан-два на сунцу, да се рез засуши, јер је пуна сокова. Воли лаку земљу састављену од два дела листовке, два дела клијалишне и 15 одсто песка.

Гајење каланхоје је једноставно. Превелика влага је штетна за њен корен, на шта мора да се пази нарочито зими. Цвета у фебруару, марту и априлу. Каланхоја је биљка кратког дана. То значи да она завршава раст и почиње да ствара пупољке чим дође време кратких дана. У нормалним приликама, то је код нас у новембру и децембру, а затим следи време цветања.

Каланхоја има више варијетета, а најпознатији су:Kalanchoe blossfeldiana, затим, Kalanchoe blossfeldiana „Combocate” почела је да се гаји пре 30 година. Изванредно је лепа. Доноси веће цветне штитове на кратким дршкама, а нарочито је лепа као биљчица за саксије.Calanchoe hybride „Feuerblute” много се разликује од двеју претходних. Раст јој је бујнији, цветни штитови и поједини цветови су већи и имају дуже цветне дршке: одсечени остају дуго свежи па се зато ова сорта највише користи за сечење. Цвет је ватреноцрвене боје што јој даје нарочиту драж. Отпорнија је према зими и добро подноси температуру од три до пет степени Целзијуса.