Дипломатски арсенал

Исхитрено једнострано проглашење независности Косова и Метохије не би био мудар и одговоран потез, оценили су јуче шефови дипломатија земаља Европске уније, реагујући на изјаву лидера Демократске партије Косова Хашима Тачија (који ће вероватно бити нови косметски премијер) да ће парламент Косова прогласити независност одмах после 10. децембра, последњег рока за преговоре у којима посредује "тројка" Контакт групе.

Уколико, упркос упозорењима међународне заједнице и стручњака за међународно право, до тога ипак дође, постоји могућност да неке земље одлуче да прихвате ту једнострано проглашену државност Косова. Са друге стране, власти у Србији су јасно ставиле до знања да се неће помирити са таквим развојем догађаја и, мада неће посегнути за оружјем, наставиће борбу дипломатским средствима. Шта то подразумева? Какав "дипломатски арсенал" Србија има на располагању?

- Свака држава, у одбрани својих легитимних интереса, може да посегне за неком од петнаестак дипломатских мера у односима са другим државама, од најблаже, као што је изјава којом се осуђује одређени поступак, до најтеже, а то је објава рата. Између њих се, наравно, протеже низ осталих мера које се разликују по оштрини, почевши од протестне ноте (демарша), затим привременог повлачења амбасадора на консултације у земљу, па његовог трајног позивања и снижавања нивоа дипломатских односа (на челу дипломатског представништва, у том случају, остаје отправник послова). Иза тога могу да уследе потпун прекид дипломатских односа и увођење разних врста економских и других санкција - наводи др Иво Висковић, професор на Факултету политичких наука у Београду, шеф Форума за међународне односе и наш бивши амбасадор у Словенији.

Примећујући да не постоје никаква "дипломатска правила" ни међународне норме којима се одређује да ли ће, у одређеној ситуацији, нека држава прибећи једној или другој мери, др Висковић објашњава да то у потпуности зависи од њене политичке процене.

Да ли ће једна држава ићи "корак по корак", постепено погоршавајући дипломатске односе, или ће одмах прибећи оштријим мерама, као и да ли ће према различитим земљама применити различите мере, зависи од снаге и утицаја те државе и процене њених власти хоће ли таквим поступцима постићи жељени циљ.

- Савезна Република Немачка је, на пример, крајем педесетих година прошлог века прекинула дипломатске односе готово са свим земљама које су признале НДР ("Халштајнова доктрина"), али не и са Совјетским Савезом, мада је он први признао Источну Немачку - подсећа др Висковић.

На наше питање ко би у Србији био надлежан за предузимање "казнених мера" према државама које би признале једнострано проглашену независност Космета, др Висковић каже да је, према Уставу, то Влада Србије. Она води спољну политику земље, у њеној су надлежности и успостављање и прекид дипломатских односа, као и именовање амбасадора, па би, дакле, на предлог министра спољних послова Влада Србије могла да, рецимо, уведе и санкције према другој држави. Оваква уставна овлашћења Владе садржана су и у предлогу новог закона о спољним односима Србије.

- Влада, наравно, може да се обрати за мишљење Скупштини, и да затражи скупштинску расправу о предузимању одређених дипломатских мера - додаје др Висковић.