Музика која руши оквире

У свету и код нас, фебруар давне 1917. године обележава се као месец када је званично „одјекнуо” џез. Иако су корени џез музике постојали чак и неколико деценија раније, управо те године објављено је прво џез издање. Аутори овог, сада већ легендарног дела били су чланови састава „OriginalDixielandJazzBand”. Тромбониста Едвин Еди Едвардс, кларинетиста Лери Шилдс, клавијатуриста Хенри Рагас, бубњар Тоби Спарбаро и Доминик Џејмс на корнету (инструмент веома сличан труби) чинили су најчувенију поставу овог састава.

У међувремену, светски џез је прошао много успона и падова, „златних”, али и не тако блиставих момената. Периоди појаве поджанрова, великих оркестара, врхунских солиста и утицајних аутора и инструменталиста учинили су да овај вид уметности са пуним правом превазиђе оквире музичког правца и постане својеврстан културолошки, али и социолошки феномен. Код нас је велики број ентузијаста допринео да се ова музика популаризује паралелно са експанзијом слушања страних радио-станица, грамофонских плоча, али и других музичких праваца (попут рокенрола), половином прошлог века. У овом периоду, развојем и популаризацијом културних дешавања у бившој Југославији, џез поставља темеље за будуће генерације љубитеља ове музике, али и активних музичара који постижу запажене домаће па и међународне успехе.

Упитали смо неке од познатих домаћих имена за кратку оцену првог века овог утицајног музичког феномена, али и осврт на то каква га будућност чека?

Истакнути музичар и композитор, диригент РТС-а у пензији Војислав Бубиша Симић важи за једног од доајена српског џеза. Иако у деветој деценији, Симић активно прати домаћу и светску сцену. Сматра да је овај вид уметности у току прошлог века свакако превазишао оквире музике.

(/slika2)– Џез је постојао и пре ове плоче. Нажалост, он се у Европи, самим тим и Србији, пре Другог светског рата слабо снимао, тако да многа вредна дела нису сачувана. Тек крајем педесетих година прошлог века, и почетком шездесетих, ова музика добија шире место у културном миљеу наше земље. Иначе, специфичност џеза лежи у томе да се он не „прима” лако, али да свакако својим универзалним уметничким изразом проналази пут до правог слушаоца.

Симић сматра да џез има светлу будућност, али да му се у последње време у домаћим медијима не даје пуно простора.

– Треба порадити на његовој равномерној афирмацији у унутрашњости. Такође, данас је мало штампаних и дигиталних медија који се озбиљније баве џезом, а то је свакако један од кључева успеха.

Још једно познато име, Миливоје Мића Марковић, слаже се са констатацијом да џез представља много више од „пуке музике”, да је код нас прошао пуно добрих и лоших периода, али и да га радује чињеница што се све већи број младе публике последњих година окреће овој врсти музичког израза.

– Током протеклог века ова музика је превалила огроман пут, отворила многе уметничке хоризонте. Код нас је џез у таласима доживљавао успоне и падове, на сву срећу било је много више лепих момената. Свака деценија има свој „златни” период, то је само питање перцепције времена. И поред познатих околности током деведесетих година, домаћа сцена, с обзиром на огроман потенцијал, брзо хвата корак са светом. Млађа публика је махом одрастала на року, и велики део ње се „враћа” џезу тражећи делове музичких корена рокенрола и сличних праваца.

Марковић сматра да је добро то што се београдски и локални џез фестивали враћају у одабрано друштво регионалне и европске сцене. Додаје и то да је један од рецепата за популаризацију џез културе код нас, између осталог, и ценовна конкурентност.

(/slika3)– Узимајући у обзир економски аспекат, треба омогућити ширем кругу заинтересованих људи да по релативно приступачној цени могу да присуствују наступима домаћих и светских џез извођача. У том погледу поздрављам свако тренутно и будуће ангажовање градских и републичких структура.

Поводом 92. годишњице од изласка прве џез плоче, у просторијама београдског клуба „Академија 28”, сутра ће бити одржана својеврсна прослава „рођендана џеза”. На овој манифестацији, која већ прераста у традицију, између осталих наступиће и „BelgradeDixielandJazzOrchestra” и Јован Маљоковић & Балкан салса бенд.

Маљоковић каже да радо наступа на манифестацијама овог типа, с обзиром на то да оне негују џез традицију и афирмишу његов утицај током протеклог века. Додаје и то да је потребно мало да би ситуација на домаћој сцени била оптимална.

– Овом граду можда недостаје неколико добрих клубова. Ипак, нисам песимиста, ситуација није толико лоша, посебно што Београд и Србија не мањкају у талентима. Штавише, последњих година појављује се све већи број младих музичара, који поседују и добру подлогу и квалитетно образовање.

Маљоковић и сам важи за аутора који на успешан начин прави фузију различитих музичких утицаја дајући џезу аутентичан смисао. Додаје да је универзалност највећа предност ове музике.

– Важно је бити оригиналан, пронаћи свој израз. Истрајати у џезу заиста није лако, али је рецепт једноставан: бити предан, упоран и вредан, радити на себи, често и дуги низ година, научити „језик” ове музике и служити се њиме на најкреативнији могући начин.