Британци не дају кредит Дерипаски

Од нашег дописника
Москва, 24. фебруара – Британски порески обвезници нису дужни да покривају губитке компаније чији власници не преузимају на себе одговорност. Тако је одговорила британска влада на захтев фабрике аутомобила ЛДВ да јој се одобри кредит који би био уступљен менаџменту фирме да откупи фабрику од руског ГАЗ-а. У ту сврху један мањи део средстава издвојио би и ГАЗ који контролише Олег Дерипаска.

„Група ГАЗ спремна је да прода фабрику лаких комерцијалних возила (минибуса) ЛДВ менаџменту компаније”,саопштио је Ерик Еберхардсон, председник Савета директора групе ГАЗ. Према његовим речима, ЛДВ није у стању да покрива своје трошкове од добити и за спас предузећа у Бирмингему и његово нормално функционисање потребно је 20–30 милиона фунти краткорочног кредита. Тај новац је затражен од британске владе.

„Општа ситуација је довела групу ГАЗ у веома тежак положај и она више није у стању да издржава ЛДВ”, нагласио је Еберхардсон објаснивши да су приходи групе, због пада производње у Русији, смањени за 78 процената, а губици ЛДВ-а, њене фирмећерке, износе 25 милиона фунти у 2007. години.

Одлука британске владе била је неочекивано брза и неочекивано негативна – „одговорност за финансијску подршку ЛДВ-у сноси ГАЗ и он треба да решава проблеме”, сматра влада. Тим пре што је ова компанија раније већ добила кредит од 24 милиона фунти који није вратила.

Олег Дерипаска, тада најбогатији Рус, купио је британски ЛДВ 2006. године. Намера је била да се платформа британског минибуса „маxус” искористи за модернизацију руске „газеле” која је требало да се пусти у производњу 2012. године. Како данас изгледа, ови планови тешко да ће бити остварени јер је без финансијске инјекције британска фирма осуђена на банкротство, иако се представници ГАЗ-а још увек надају да ће моћи да продају фирму и задрже права на производњу и продају „маxуса” у Русији.

У фабрици ЛДВ ради око 850 људи. Још око 1.200 је ангажовано у продаји, а око 4.000 у предузећима кооперантима. Банкрот фабрике значиће губитак посла за око 6.000 људи. Фабрика је престала да ради за новогодишње празнике и више није отварана.

Еберхардсон сматра да је банкротство фирме која није успела да добије кредит од државе питање дана и да она још постоји само „захваљујући доброј вољи радника”. Иронијом судбине, ЛДВ има купце за велики број аутомобила, али не може да започне производњу док не плати раније дугове.

„Ми смо навикли на просту и прилично баналну схему решавања проблема. Ако нам треба новац, узимамо га на Западу. Хоћемо да зарадимо – бавимо се продајом сировина. Ако нешто треба да се реши брзо – увозимо: дође страна компанија и све одмах уради. Тај модел више не постоји. Основни резултат ове кризе јесте то што је показала да мора да се мења начин пословања”, рекао је Олег Дерипаска коментаришући функционисање на кредит највећег броја руских компанија и одлуку британске владе да им не помогне.

Током последњих неколико месеци Дерипаскина главна фирма „Базел” остала је без низа актива у иностранству, међу којима је 10 посто немачке грађевинске компаније „Хоктиеф”и20 посто канадске „Магна”, највећег светског произвођача аутомобилских делова. Поред тога, ускоро ће, највероватније, остати и без 30 посто аустријске грађевинске компаније „Страбаг”.

-----------------------------------------------------------

Велика распродаја

Због недостатка новца руски олигарси, да би спасли бизнис, почињу да продају јахте, авионе, виле у Европи и куће на острвима.

Руско-израелски „јувелирски барон” Лав Левајев, да би помогао својој компанији, продаје за 45 милина долара свој авион који је пре мање од годину дана купио за 55 милиона. Одржавање авиона кошта око седам милиона годишње.

Аркадиј Гајдамак, такође руско-израелски бизнисмен, продаје вилу у граду Кејсарија за 30 милиона и кућу у Херклији за 4,5. Он продаје и болницу у Јерусалиму, коју је купио пре две године, за 32 милиона.

Сергеј Полонски, чија је „Миракс” група била једна од највећих грађевинских фирми у Москви продаје хотел „Дангејт порт ројал” у Турској, кућу на Азурној обали и јахту.

Александар Лебедев је већ продао један од својих приватних авиона да би купио лондонски часопис „Ивнинг стандард”.

Ипак, рекордер је Дерипаска који продаје све редом – од банке Сојуз до одмаралишта у Црној Гори и часописа „Емпајер” и „Кар”.