Телеком није за продају

Потпредседник Владе Божидар Ђелић изјавио је да је за земљу боље да се задужи него да прода Телеком да би попунила буџет. „Морамо урадити све да Телеком не буде продат само због тога што су нам потребни буџетски приходи”, рекао је Ђелић на округлом столу о будућности јавних предузећа у Србији. Телеком је сада у фази експанзије, навео је Ђелић, због чега продаја само због попуњавања буџета није у интересу српске привреде.

Генерални директор Телекома „Србија” Бранко Радујко оценио је да за сада не би требало приватизовати Телеком, већ га треба припремити за ширење или продају када ситуација на тржишту буде добра. „Није добро продавати такву компанију зарад једног годишњег буџета”, оценио је он и додао да би акционари, јавно предузеће ПТТ и грчки ОТЕ требало што пре да се изјасне да ли ће приватизације ускоро бити или не.

Како је додао, уколико је приватизација одложена, управа компаније би акционарима предложила мере за рад компаније, како би Телеком био спреман за ширење или добру продају када се за то створе услови. „У овом тренутку није могућа добра продаја”, оценио је он.

Радујко је рекао да је за ту компанију проблем дуг, који је тешко отплаћивати у условима „неекономских цена у основној делатности, фиксној телефонији и све јаче конкуренције”. Како је додао, додатни проблем је промена курса динара, јер компанија остварује приход у динарима, а дуг отплаћује у страној валути и тешко је плаћати иако је компанија профитабилна. Телеком се задужио пре свега због ширења у Црној Гори и Републици Српској, казао је генерални директор те компаније. „Најгора солуција би била да нема приватизације и да ништа не мењамо”, казао је он. Он је рекао да управа Телекома не искључује ни смањење броја запослених, иако то није основна мера коју треба спровести.

Потпредседник владе Божидар Ђелић оценио је да би држава са јавним предузећима требало да потпише трогодишње споразуме у којима би се прецизирало колике дивиденде очекује од тих компанија. То би требало, истакао је Ђелић, учинити после преговора са Међународном монетарним фондом о новом аранжману и ребалансу буџета, који би требало да почну половином марта. Он је оценио да јавна предузећа у Србији имају велики потенцијал, али да њихова профитабилност још није довољно добра.

Ђелић је казао да су од 2001. године српска јавна предузећа добила више од две милијарде евра донација, од чега је око 800 милиона евра добила Електропривреда Србије. Како је навео, јавна предузећа су добила и више од три милијарде евра кредита, од чега пола милијарде евра још није повучено.

Ђелић је рекао да је влада опредељена да задржи већински удео у ЕПС-у, али да прода „Јат ервејз” када се побољшају услови на тржишту. Он је подсетио да ће фармацеутска компанија „Галеника” бити продата на тендеру. „Јавна предузећа у Србији поседују укупно 45 одсто имовине српске привреде, остварују око 17 одсто укупних прихода и у њима ради 15,6 одсто од укупног броја запослених у Србији”, подсетио је Ђелић.

Потпредседник српске владе је казао да у Србији има више од 480 локалних јавних предузећа која су значајна за развој локалних заједница, али се њиховом развоју не посвећује довољно пажње.