Стенографкиње плаћеније од одборника

Историјска седница Скупштине града, која је почела 11. фебруара и до сада имала пет наставака истопиће градски буџет за око 500.000 динара, што је нешто више од уобичајеног износа који се издваја за свако заседање.

Маратонске расправе у скупштини које се развлаче већ данима неће напунити новчанике одборницима, јер им по седници следује – 2.200 динара, ма колико она трајала. Знатно веће хонораре него иначе зарадиће две стенографкиње чији је посао да запишу, а касније и откуцају апсолутно сваку реч која се изговори за скупштинском говорницом. Процењује се да ће њихова плата овог месеца прећи 100.000 динара.

– Оне раде по ценама које прописује Удружење стенографа, можда су чак и јефтиније. За стенографисање последње седнице у 2008. години добиле су по 40.000 динара, а тада су исписале 143 странице. Ова седница обара све рекорде јер је до понедељка попуњено 400 страна – објаснила је Ирена Љубомировић-Иванковић, секретар Скупштине града.

Трошкови ће овога пута бити енормно увећани и када је у питању утрошени папир за копирање скупштинског материјала. Како сазнајемо, у току претходне седнице, одржане 23. децембра прошле године, искоришћено је 16.200 листова папира по цени од 16.500 динара. За ову седницу одштампано је више од 89.000 листова, што је засад издатак од чак 84.000 динара.

– Ово вероватно није крај, јер се састанчење наставља и не можемо да предвидимо укупне трошкове. У суштини заседање парламента не оптерећује толико буџет града јер одборници не добијају дневнице и нису у сталном радном односу за разлику од народних посланика – истакла је Љубомировић-Иванковић.

Накнада за присуствовање седницама није једина коју добијају представници политичких партија у градском парламенту. Њима се сваког месеца исплаћује по 15.000 динара без обзира на то да ли се заседања одржавају или не. Бонус је и бесплатан паркинг испред Дома народне скупштине док су седнице у току.

Наставак политике исцрпљивања одборника, одуговлачење и гурање проблема грађана у други план могло би да потраје у недоглед. Према речима Зорана Алимпића, заменик председника градске скупштине, засад није извесно колико ће још потрајати покушај да се стопира гласање за увођење принудне управе у Земуну и Вождовцу.

– Ово је засигурно најдужа седница у историји градског парламентаризма. Иако се опозиција жали да није било довољно расправе, лако је доказати да се о свакој тачки дневног реда причало више него икада. А колико би то могло даље да траје?

Нажалост, докле се не заврши – објашњава Алимпић.

Пословник, истиче он, није прављен да се ограничи рад седнице јер колико се сећа, од 1992. године, сва заседања су трајала један, највише два дана. На питање да ли се евентуално говори о промени пословника, он је рекао да је тако нешто до сада помињао председник скупштине, али и шефови одборничких група.

– То би значило да предвиђамо да ће сва наредна заседања бити вишедневна, а то потпуно мења концепт рада локалне скупштине. Питање је да ли желимо да београдски парламент ради као републички. Или ћемо заседање третирати као састанак представника грађана који нису професионалци и који се састају најмање једном у три месеца како би одобрили неке програме које су раније припремили чланови градског већа – каже Алимпић.

Он верује да исцрпљујућа заседања више неће бити пракса и да је у овом случају јасно да одборници опозиције одуговлаче јер се боје избора у Земуну и желе да остану на власти премда тамо одавно немају већину.

Према закону, одборници Скупштине града нису професионалци, већ су запослени на разним другим пословима. Изузетак су функционери изабрани из редова одборника, председник градског парламента и његов заменик. Због радних обавеза одборника седнице су протеклих дана почињале у 16 часова јер већина њих ради у државним службама. Неколицина је незапослена, а представници странака плату примају као запослени у домовима здравља, школама, обдаништима, институтима… па чак и политичким странкама.

-----------------------------------------------------------

Посланику седам одборничких плата

Док одборници у Скупштини града, како кажу надлежни, „волонтирају” за 15.000 динара, то се не би могло рећи за њихове колеге у републичкој скупштини. Премда Вељко Одаловић, секретар Народне скупштине, наглашава да износ посланичких плата није мењан још од 2005. године, по висини зарада многи би им позавидели.

Сваким доласком на седницу посланику се исплаћује дневница од око 2.000 динара. Просечна месечна примања посланика на сталном раду износе око 100.000 динара, што укључује плату од око 75.000 динара и паушал од 30.000 динара.