Победа српске идеје

Мало је датума у српској историји који су тако дубоко променили судбину нововековне српске државе, попут оног који означава почетак ратова за ослобођење и независност (1876–1878). Ратним дејствима против Османског царства од 2. јула 1876. године, Србија је ступила у највећи и најодговорнији државни подухват од обнове своје државности почетком 19. века. После више од седам деценија устанака, дипломатске борбе, постепеног ширења аутономије и изградње државних институција, дошло је време да се питање пуне независности реши и на бојном пољу. Победе српске војске 1877/78. и одлуке Берлинског конгреса 1878. године донеле су Србији међународно признање и означиле почетак новог раздобља њене политичке и државне историје.

Независност није представљала само успех оружја и дипломатије, већ круну дугог државотворног процеса започетог Српском револуцијом 1804. године. Од стицања аутономије 1830. године па до окончања ратова и Берлинског конгреса 1878, она је ширила своје границе и удвостручила територију, а становништво безмало утростручила. Србија је постепено и у континуитету, упркос бројним изазовима и ограничењима, заокруживала свој државни простор, који је до балканских ратова (1912–1913) обухватао 48.239 km². Тај процес није представљао само ширење државних граница, већ и ширење државних институција, закона, просвете, привреде и националне свести. Била је то победа српске идеје.

Иако су ратови за ослобођење и независност представљали прекретницу у историји српске државности, њихов значај до данас није довољно истакнут. Стога јубилеј из 2026. године представља прилику да се пажња јавности поново усмери на време, личности и догађаје у којем је Србија изборила своје место међу независним европским државама и постала део ширег међународног државно-правног система.

Отуда ће један од централних догађаја овогодишњег јубилеја бити научни скуп „Алексинац 1876–2026. Људи – прошлост – сећање – 150 година од ратова за ослобођење и независност”, који ће бити одржан 2. јула, на дан када су пре тачно век и по започела ратна дејства. Место одржавања није случајно изабрано. Манастир Свети Роман, у непосредној близини Делиграда и Шуматовца, током рата био је ратно превијалиште, уточиште српске војске, седиште важних војних саветовања и место где је првобитно сахрањено тело руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Симболика простора и датума даје овом научном сабрању посебан значај.

Организатори скупа су Центар за српске студије Филозофског факултета Универзитета у Београд и Руски научни институт. Поводом великог јубилеја из штампе је већ изашао и тематски зборник „Алексинац 1876–2026. Људи – прошлост – сећање – 150 година од ратова за ослобођење и независност”, једно од најобимнијих научних издања посвећених овом периоду српске историје. На преко седам стотина страница зборник доноси тридесет научних радова који осветљавају војне операције, дипломатске процесе, улогу великих сила, живот и дело истакнутих личности, локалну историју, те начин на који су ослободилачки ратови остали присутни у колективном памћењу српског народа.

Посебну вредност зборнику даје широк круг сарадника. У његовој изради учествовали су професори и истраживачи са Филозофског факултета Универзитета у Београду, Универзитета у Нишу, Историјског факултета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов”, Института за славистику Руске академије наука, Универзитета Метрополитен, Међуопштинског историјског архива Чачак, Историјског архива Пирот, Народног музеја у Аранђеловцу, Завичајног музеја у Алексинцу, Народног музеја Ниш и Завода за заштиту споменика културе Ниш, као и истраживачи завичајне прошлости из Београда, Алексинца и Јагодине.

Обележавање стопедесетогодишњице није само подсећање на ратне походе, победе и страдања. То је прилика да се сагледају далекосежне последице ратова који су донели међународно признање независности, територијално проширење српске државе и поставили темеље њеног даљег политичког, привредног и културног развоја. Истовремено, то је и позив да се кроз нова научна истраживања и културу сећања очувају успомене на генерације које су, великим жртвама, избориле знамените тековине.

Научни скуп у манастиру Свети Роман и тематски зборник „Алексинац 1876–2026. Људи – прошлост – сећање – 150 година од ратова за ослобођење и независност” зато нису само научни подухват. Они представљају покушај да се једном од највећих преломних тренутака српске историје врати место које му с правом припада – у темеље националног памћења и државног идентитета.

*Управник Центра за српске студије Филозофског факултета у Београду