Европа ван Европе

Такмичарски програм 37. Феста „Европа ван Европе”, који се одржава у Дворани Културног центра Београда, окупља девет филмова земаља које још увек нису чланице Европске уније или су под јаким европским културним наслеђем. У конкуренцији за награду нашег листа (скулптуру „Еритроцит” – рад Николе Пешића) су филмови из Хрватске, Јерменије, Босне и Херцеговине, Русије, Казахстана, Грузије, Турске и Албаније, чији је представник драма „Време комете” Фатмира Кочија.

– Иако сам заинтересован за историју, моја намера није била да снимим историјски филм, већ да се бавим аутентичношћу историјских чињеница. Радња филма смештена је у 1914, када је у Албанији владао хаос. После 450 година под Османлијским царством, Албанија се као последња земља Балкана ослободила њихове власти, иако се често коментарисало да су нам поклоњени слобода и независност – истиче редитељ Кочи, који је са претходним филмом „Тирана, године нулте” пре неколико година био гост Феста. Он додаје да је желео да одслика и недостатак људске слободе у Албанији.

– У свету постоје људи који траже рат тамо где га нема. Џорџ Буш је био типичан пример такве стратегије. Да ли ће се ратовати у будућности, зависи од људи за које гласамо и који нас воде. Ако смо отворени за дијалог и сарадњу са другима, шансе за рат се умањују. Млади у Албанији су свесни тога, ја у њих верујем, за разлику од старијих генерација које позивају на патриотизам – рекао је редитељ. Кочи је подсетио је да је према Уставу из 1967. Албанија атеистичка земља, и додао да ће 2010. бити спроведен попис грађана према вероисповести.

У такмичарском програму Феста, приказан је филм „Шуљтес” Бакур Бакурадзеа из Русије, о лопову који је због психолошке трауме изгубио памћење, а током џепарења гради посебан однос са дечаком који се бави истим послом.

– Одувек ми је било занимљиво да посматрам процес крађе, једне од најстаријих људских професија – нашалио се редитељ Бакурадзе и додао да је у савременом друштву раширена појава губљења памћења као жеља да се неке ствари забораве.

Јерменски филм „Повратак блудног сина” Нарине Мкртчјан и Арсена Азатјана приказује библијску и врло актуелну темуо расипном сину, из угла савремене ситуације, укључујући недавни рат у Јерменији.

– У односу на некада, ствари су се драстично промениле. Данас новац командује, па се у мом филму испоставља да очев опроштај никоме није потребан – каже редитељка Мкртчјан.

Турски филм „Млеко” Семиха Капланоглуа је други део „Јусуфове трилогије”. У првом делу „Јаје”, који је 2008. приказан на Фесту, главну улогу, лик средовечног песника, играо је редитељ, а други део говори о младом песнику кога игра гост Феста Мелих Селџук. Трећи део, „Мед”, припрема се и приказиваће Јусуфово детињство, најавио је глумац Селџук, иначе дипломирани економиста.

----------------------------------------------------------

Распродата пројекција филм „Порно банда”

Премијера домаћег филма „Живот и смрт порно банде” Младена Ђорђевића биће одржана 28. фебруара у 20.30 сати у Дворани Културног центра Београда у оквиру такмичарског програма Феста, а пројекција је већ распродата. На постеру филма о порно банди која путује кроз Србију истакнуто је да се „не препоручује млађима од 18 година”.