Куповина „по дијагонали”

За разлику од пре петнаестак година када је купац новог телевизора могао да бира само произвођача и величину екрана, набавка новог ТВ апарата данас није тако једноставна. У међувремену су се појавиле нове технологије, прво ЛЦД (ликвид кристл дисплеј – екран са течним кристалима), а потом и плазма телевизори, чиме је избор знатно проширен. Међутим, већина купаца је тек у начелу упозната са разликама у поменутим технологијама при чему они стари – телевизори са катодном цеви, ускоро одлазе у прошлост.

Чиме се онда водити при куповини новог телевизора – питање је које мучи већину купаца којима су техничке карактеристике углавном непознаница.

Набавка такозваних катодних ТВ пријемника, који су због застареле технологије и најјефтинији, може деловати као погрешан избор. Јер, такви апарати су намењени пријему аналогних сигнала чије емитовање треба да престане 2015. године. Тада је, наиме, на светском нивоу предвиђен крајњи рок за дигитализацију свих телевизијских сигнала (наша земља је недавно покренула тај процес, док ће Европска унија прелазак на дигиталну телевизију завршити до 2012. године). Ипак, оним потрошачима који до тада не буду у прилици да се понове новим ТВ пријемником, решење нуди такозвани сет топ бокс (вредност око 20 евра ), односно уређај који дигитални сигнал претвара у аналогни – у циљу репродукције слике и тона на катодним телевизорима.

За купце са дубљим џепом избор је знатно шири. На располагању су им ЛЦД и плазма телевизори. ЛЦД ради на принципу течних кристала (као код монитора за компјутере), док слику код плазма телевизора репродукују загрејани гасови.

За ЛЦД телевизоре се може чути да им је век трајања нешто краћи (слика временом тамни и постаје нејасна) него код плазма телевизора који би, према произвођачкој спецификацији, требало да трају пуних 15 година, са предвиђених осам сати рада дневно. Плазма телевизори су, пак, велики потрошачи електричне енергије. Али, и са таквим манама, и ЛЦД и плазма у односу на катодне телевизоре нуде неупоредиво бољи квалитет слике.

– Наше тржиште је добро снабдевено свим врстама ТВ апарата. У зависности од произвођача и величине екрана, класични телевизори коштају од 8.599 до 18.990 динара. Цене ЛЦД ТВ пријемника крећу се од 19.000 до 189.990 динара. Најјефтинија плазма код нас стаје 39.300 динара, док за најмодерније и највеће апарате треба издвојити 251.000 динара – наводе у „Техноманији”.

Код овог продавца техничке робе најпродаванији модел је „самсунг” ЛЦД телевизор, дијагонале екрана 32 инча. Иначе, сви ЛЦД и плазма телевизори имају ознаку „ХД реди”, што значи да су спремни за дигиталну телевизију. Међутим, немају сви апарати дигитални тјунер. На пример, разлика у цени „Самсунгових” телевизора са и без дигиталног тјунера је око 7.000 динара.

Ако већ имате новца за ЛЦД или плазма телевизор, треба потражити ТВ пријемник који ће моћи да репродукује најквалитетнију слику и тон. Али, ни то не значи да ће слика бити кристално јасна, а звук као у биоскопу. Јер, за максималан учинак новог телевизора неопходан је пријем сигнала у дигиталном формату.

За сада, само Радио-телевизија Србије емитује један канал – РТС дигитал, док кабловски оператор „Радијус вектор”, уз СДТВ – стандардну дигиталну телевизију (класични канали који до потрошача стижу у дигиталном формату), у понуди однедавно има и пакет програма телевизије високе дефиниције – ХДТВ. Она доноси најквалитетнију могућу слику и звук.

– Дигитални сигнал могу да преузимају само корисници који живе на територији која је покривена нашом мрежом. Они не морају да имају нове ТВ пријемнике да би користили наше услуге. Могућност пријема дигиталног сигнала имају чак и власници старијих уређаја, али са одговарајућим улазним прикључцима. Савршена слика и звук захтевају такозвани ХДМИ прикључак, а њега осим већине ЛЦД и плазма телевизора имају и поједини ТВ пријемници са катодном цеви. Ипак, пун квалитет слике високе резолуције долази до изражаја на ТВ апаратима који имају резолуцију 1920х1080 – каже Дарко Симоновић из „Радијус Вектора”.

Прелазак са аналогне на дигиталну телевизију он упоређује са појавом телевизора у боји који су заменили црно-беле уређаје.

Марко Лакић

--------------------------------------

Висока резолуција

За пријем ТВ програма у високој резолуцији (ХДТВ) кориснику је потребан прикључак за кабловску телевизију. Неопходан је и ХД дигитални кабловски пријемник (ХД сет топ бокс) који на коришћење уступа кабловски оператер, затим телевизор са ХДМИ улазом, као и каблови за повезивање.

Са становишта квалитета слике највише стандарде репродукују телевизори са ознаком ХДТВ 1080п. Она подразумева тренутно највиши стандард телевизије високе дефиниције – резолуцију 1920х1080, са 60 пуних фрејмова (слика) у секунди.

---------------------------------------------

Предности дигиталне ТВ

Предности дигиталне телевизије у односу на аналогну су кристално јасна слика, висок квалитет звука попут оних у биоскопима, електронски програмски водич, родитељска контрола, односно могућност да се деци онемогући гледање оних програма који нису примерени њиховом узрасту.

-----------------------------------------------

Ознаке на ТВ пријемнику

Потрошачи би приликом куповине нових уређаја требало да обрате пажњу на ознаке уз помоћ којих ће лакше препознати телевизоре и препознати разлику у квалитету пријема и репродукције дигиталне телевизије. Њих додељује „Европска асоцијација за информационе технологије и потрошаче технолошке индустрије” ЕИЦТА.

Тако се ознака „ХД реди” односи на телевизоре који могу да примају и репродукују сигнал високе дефиниције, али не и резолуцију 1920х1080, са пратећом ознаком п. Та ознака подразумева „фул ХД”, односно максималан квалитет дигиталне телевизије високе дефиниције.