Разведени се боље облаче

Просечан грађанин Србије скоро трећину живота проведе спавајући, око тридесет одсто времена посвети свакодневним пословима као што су школа, посао, кућни послови, тоалета, дневни оброци, једну петину времена издваја за праћење медија, нешто мање од десетине чини слободно време, док се за остале активности издваја 10,8 одсто времена, говоре резултати истраживања „Дневна економија времена житеља Србије”, које су обавили студенти треће године Факултета за културу и медије Универзитета „Мегатренд” и истраживачи „TNS Medium Gallup”.

– Ово је прво истраживање овог типа икада спроведено у Србији, то је прво културолошко скенирање Србије, полазећи од појма културе у најширем смислу – рекла је јуче др Зорица Томић, професорка Факултета за културу и медије, представљајући истраживање.

Како резултати показују, око две године просечног животног века, који у Србији износи 74 године, потроши се на превоз. Мушкарци двоструко више путују аутомобилом на посао него жене, којих је мање међу запосленима и углавном користе градски превоз. Жене у просеку спавају 7 сати и 40 минута, а мушкарци 7 сати и 34 минута у току једног дана. Највише спавају људи на селу, а најмање они у приградским насељима који, како се показало, највише времена проводе у путу.

(/slika2)Житељи Србије око 37 минута једног дана посвете дневној тоалети и сређивању. О својој тоалети највише брину они у ванбрачним заједницама, а на другом месту су разведени. Људи на селу дотерују се у просеку 27 минута дневно, док у граду дневно дотеривање траје 42 минута.

Генерација узраста од 12 до 17 година проводи петнаест пута мање времена у обављању кућних послова од особа из најстарије групе, старијих од шездесет година. Занимљиво је и то да девојчице школског узраста проводе много више времена у учењу него дечаци. Наиме, оне током једног дана у школској години издвоје 77,7 минута за учење, док дечаци над књигом проведу 48 минута. Ова разлика је још израженија у групи омладине од 19 до 23 године. Девојке овог узраста у учењу проведу скоро двоструко више времена од својих мушких вршњака. Тако се оне друже са књигом 68, а момци свега 36 минута дневно. Генерација студентског узраста, од 18 до 24 године, најлежернија је када је реч о устајању, те, за разлику од особа старијих од педесет година које се буде око седам, свој дан започињу после девет часова. Две генерацијске групе чији се дневни ритам највише разликује јесу она између 18 и 24 године и она од 41 и 50 година. Тако су, у данима викенда, ове две генерације као два света. Наиме, 38 одсто људи између 41 и 50 година устаје између шест и седам, једна четвртина између седам и осам, а петнаест одсто између пет и шест часова. С друге стране, преко 86 одсто генерације између 18 и 24 године викендом устаје после десет, а чак 42,5 одсто после 11 часова.

– Један од главних разлога кризе код нас јесте апатија, сувише је мало људи који покрећу иницијативу. Такво стање духа присутно је и у другим земљама у транзицији – сматра др Србобран Бранковић, професор Факултета за културу и медије и директор агенције „TNS Medium Gallup”, док професорка Томић подвлачи да је и тзв. енергија кризе ипак енергија коју паметни људи могу да каналишу.