Баук беде кружи и Поморављем

Јагодина – Све су бројније сиромашне породице које годинама живе на кромпиру, пасуљу и купусу, док о воћу и месу чешће маштају него што их једу. Једна од таквих је и трочлана породица Наташе Миленковић која месечно преживљава захваљујући социјалној помоћи која износи 7.000 динара.

– Једва се некако прехранимо. Срећни смо што о гардероби не морамо да мислимо, јер је, углавном, добијамо од комшија и пријатеља. Средства за хигијену ретко можемо да купимо – каже Наташа коју срећемо у јагодинском Центру за социјални рад. Ту је и младић који не жели да се представи, али пристаје на разговор: „Боли ме када моји другови оду на екскурзију или летовање, а ја останем код куће. Они који имају пара неће да се друже са мном. О заљубљивању не смем ни да размишљам, јер девојку не бих могао ни на сок да изведем у град“, болно је свестан ситуације седамнаестогодишњи младић, чија породица такође прима социјалну помоћ.

Најугроженије су свакако породице ромске националности, које живе у баракама и кућама без основних животних услова. Неретко им врата замењују черге, а стакла на прозорима поцепани најлон џакови.

Једни од њих су Марија Маринковић (51) и њен син Зоран.

– По гробљу скупљам восак који продајем, а из контејнера картон и гвожђе. Неретко просим испред цркве. Али то је неколико хиљада динара месечно. Без помоћи бисмо умрли – каже Марија која болује од епилепсије.

Подаци Центра за социјални рад у Јагодини су упозоравајући. Материјалну помоћ прошле године користило је 496 породица, или 50 више у односу на 2007. годину. Једнократну новчану помоћ у 2008. години примило је 3.500 социјално најугроженијих лица, или чак 500 више него у претпрошлој години. Повећан је и број корисника додатка и увећаног додатка за туђу негу који добијају особе са 100 одсто телесног оштећења по једном основу. Док је 2007. године било 430 корисника, прошле године ово право остварило је 461 лице.

Директорка Центра за социјални рад Бисерка Јаковљевић оцењује да је све већи број социјално угрожених лица у Јагодини последица прилива становништва из других места у Србији, као и све присутније сиромаштво.

– Једнократне новчане помоћи углавном смо одобравали онима којима је угрожена егзистенција, који немају основне животне намирнице, као и за куповину лекова и медицинске интервенције. Помагали смо и људима који су на трајном смештају у установама, попут Геронтолошког центра и неуропсихијатријских болница, јер их наше посете увек обрадују – наводи за „Политику” Бисерка Јаковљевић.

-----------------------------------------------------------

Износи различити

Социјално угрожен појединац прима материјалну помоћ од 5.065 динара, а, на пример, петочлана породица добија 10.136 динара. Овај новац обезбеђује надлежно министарство, док једнократну помоћ, од неколико стотина до неколико хиљада динара, исплаћује општина на основу решења Центра за социјални рад.

Зорица Глигоријевић